Uskrs u Grčkoj - Hristos Anesti (Χριστός Ανέστη)!

Grčki narod poznat je, između ostalog, i po jednoj od najvećih dijaspora na svetu. Čak je i ta reč, koja opisuje život izvan matice, grčkog porekla a sa njom nerazdvojno idu i manje poznate, a sigurno emotivnim nabojem sadržajnije reči - nostos (νόστος) i nostalgija (νοσταλγία). One označavaju mitski povratak domu, kao konačnu stepenicu u dostizanju unutarnje sreće (nostos), ali i boli koje nastaju pri žalu za domom i sigurnom lukom (nostalgija).

Kako je jedna od najvećih zajednica Grka izvan Balkana u Nemačkoj, oni će vam sami reći kako je Božić najlepši u nemačkim gradovima, na trgovima punim drvenih kućica iz kojih se toči vruće crveno vino, ali da se zato iskustvo proslave Uskrsa ne može meriti sa onim doživljenim na grčkom tlu. Stoga je i nostalgija mnogobrojnih Grka, bilo da su tek zamakli na Zapad ili su tamo generacijama, najsnažnija u periodu kada se promalja proleće na Mediteranu, a fešta okupljanja i slavlja Uskrsa u punom jeku.

Uskrs je atmosfera, kako piše poznata grčka novinarka Rea Vitali, pokušavajući da prenese celokupnu strukturu osećanja koja se deli među nekoliko generacija Grka i Grkinja u domu, svih na svoj način uključenih u dešavanja pre samog Praznika, a naročito tokom Velike Nedelje i Uskršnjeg vikenda. Slobodno vreme i neradni dani, bulkama razastrte livade i margaretama napunjene vaze po stanovima, Uskrs je atmosfera. Period posta, kada deca povazdan jedu pržene krompiriće i umesto mleka i jogurta piju kakao, radujući se tako nenadanom užitku, Uskrs je atmosfera. Spremanje „one dobre, praznične odeće“, koje ćemo upariti sa crvenim cipelama koje se ne usuđujemo da nosimo preko godine ili dileme – da li kupiti ili spremati tsoureki (praznični slatki hleb), Uskrs je atmosfera. Velike, ali kratkotrajne seobe, prvenstveno iz gradova nazad na seoska ognjišta, gde je neko ostao da sačuva sećanje da deca ne zaborave odakle su, a gde se uvek nađe neko nepoznat da pita „Čiji si ti?“, sve radi trodnevnog slavalja na relaciji crkva-kućni trem-ražanj, Uskrs je atmosfera. A nadasve zabog veselja sakupljanja sa svih meridijana, sa svih generacijskih vertikala, oko praznične trpeze, Uskrs je atmosfera koja je nezamenljiva u životima Grka, na koju su posebno ponosni i u koju će vas rado uvesti.

Velika Nedelja, period od šest dana pre samog Uskrsa je puna ritualnih aktivnosti tokom koje se pravoslavni hrišćani u Grčkoj pripremaju za Praznik. Ove pripreme nisu isključivo vezane za obredne delatnosti kuće i crkve, već je čitavo društvo u stanju pozornosti i planiranja – što zbog odlaska na izlete, izbegavanje gužvi, neizbežnog frenetičnog proveravanja vremenske prognoze ili kupovine karata za trajekt, ako se ide na ostrvo. Pronalaska svih sastojaka za trpezu pre nego što se rasproda, jurnjava za domaćim maslinovim uljem, a posebno jagnjetinom, jer bez tih stvari ne ide.

Za to vreme se u crkvama lusteri i ikone prekrivaju crnim i ljubičastim trakama, kao znak žalosti za nadolazeće raspeće Hristovo, a na Veliki Četvrtak se širom zemlje zažare pećnice tokom pripreme tsoureki hleba – posebne vrste slatkog peciva, poput milihbrota, koje će se u slast jesti u nedelju. U isto vreme, naročito na Veliki petak se farbaju jaja, prvenstveno u crveno i u manjim količinama nego u Srbiji. Na kraju dana, na Veliki petak uveče se održava posebna Epithafios služba u crkvama, kada se iznosi Plaštanica i u kojoj učestvuje veliki broj meštana, neretko celo selo. Odabrani članovi zajednice imaju čast da je nose i litija sa Plaštanicom kreće iz crkve u kruženje selom, a ako je reč o ostrvima ili primorskim mestima, neretko se procesija spušta i u samo more, na taj način označavajući značaj vode i tog beskrajnog sinjeg prostranstva za celu zajednicu. Ovakvo grupno učestvovanje u mističnim ritualnim radnjama zaista vezuje članove zajednice u deljeno iskustvo radosti življenja i pripadnosti, što je autor više puta sa radošću iskusio. Meštani će vas pozvati da im se pridružite, što nikako ne treba propustiti. Uživanje je posebnog tipa.

U subotu se, pored odabira garderobe i neodoljive želje da se obuju crvene cipele, te unutarnje borbe između da i ne, sve priprema za veče i odlazak u crkvu ili na trg ispred. Najveće okupljanje je između 23 i 23:45, kada se očekuje kraj službe i veliki vatromet koji se u ime Uskrsnuća ispaljuje u ponoć, uvek u organizaciji lokalnih aktera i crkve. Istovremeno sva zvona počinju da zvone, okupljeni pevaju Hristos Anesti (Χριστός Ανέστη), a sveštenik iz oltara počinje da deli Sveti Plamen (Blagodatni Oganj), sveću o sveću prvo kroz crkvu, pa portu pa narod okupljen okolo. Za tili čas celo selo je zapalilo lampades, ritualne sveće, sa istog plamenog izvora i nakon vatrometa, svi žure kući da tim plamenom oprlje krst ispred ulaznih vrata. Ko ima obor ili štalu, i nju obavezno. Onda se seda za astal i jede magiritsa - čorba od jagnjećih iznutrica i kuca jajima. Noć se ne završava rano, retko pre 2 časa izjutra, al ii retko nakon toga, jer se na uskršnje jutro ustaje rano, kako bi se pristavio ražanj. Atmosfera uskršnjeg dana je radosna, neformalna i razigrana – pored mnogo hrane i pića, često se sluša narodna muzika, igra i peva naglas. Nema suzdržavanja. Stoga, ako budete u prilici da vas pozovu na grčku uskršnju trpezu – ne propustite ni za šta na svetu.

Iako se Uskrs slavi svuda u Grčkoj, jedna od najnezaboravnijih destinacija je ostrvo Krf, jer ono ne samo da kombinuje uticaje istoka i zapada, već je i tradicionalni fokus na to ostrvo doprineo usavršavanju i opštinskom koreografisanju uskršnjih parada i proslava, koje izgledaju spektakularno. Filharmonijski orkestar Krfa prati službu na Veliki petak, tokom koje se mumificirano telo sveca zaštitnika ostrva – Svetog Spiridona – iznosi u javnost, na čelo litije u kojem učestvuju i lokalno stanovništvo i Grci koji su došli iz raznih krajeva zemlje, ali i turisti kojima istočno hrišćanstvo nije blisko. U tom skladnom neskladu, stvara se koloritna zajednica u kojoj uživaju svi. Narednog dana, na Veliku Subotu, običaj je da se sa prozora bacaju keramičke boce i tanjiri na trg, što opet predstavlja svojevrsnu atrakciju. Uprkos istim kanonskim korenima proslave, Uskrs na Krfu je impresivniji, snažniji i spektakularniji nego bilo gde drugo u zemlji, te je svakako za veliku preporuku.

Naredni dan, ponedeljak, je takođe nacionalni praznik i neradan dan, kada se lagani protok vremena ispunjava odmaranjem od prethodnih proslava i ostacima praznične trpeze, ali i okupljanjem prijatelja na kafi i slatkišima tokom popodneva. Sumiranje utisaka i stidljivo planiranje leta može da počne!

Hristos Anesti (Χριστός Ανέστη)! Alithos Anesti (Ἀληθῶς Ανέστη)!

Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese!

Predlog za gledanje: Kratki film Tea Papadoulakisa Greek Easter Daydreaming

Predlog za čitanje: Nikos Kazantsakis – The Greek Passion

Predlog za slušanje: Domna Samiou – Xristos Anesti matia mou