Šumadijski festival rakije - vreme za “živeli” uz najbolju žestinu iz cele Srbije

Festival rakije u srcu centralne Srbije, poznat kao Šumadijski, već nekoliko godina okuplja najbolje destilere iz čitave zemlje. S jeseni, kada dođe vreme da se od sve hladnijih dana zaklon potraži u čašici kvalitetne “mučenice”, Kragujevac na jedan dan postane prestonica srpske rakije i ljubitelja pića koje “spaja ljude”, kroz “Šumadijski festival rakije”.

Po jedan dan u novembru ili decembru su od 2020. godine u Kragujevcu rezervisani za festival koji okuplja one koji prave najbolju rakiju, kao i one koji tu rakiju žele da probaju i kupe. Nekoliko desetina destilera u Kragujevac, srce Šumadije, dođe kako bi predstavili ono što su godinama pekli u svojim kazanima i prikupljali u podrumima, sa željom da baš njihov proizvod ponese laskavu titulu najbolje ocenjenog na festivalu.

Ovo je i idealna prilika da rakijoljupci počaste svoje nepce šljivovicom, dunjom ili nekom drugom voćnom aromom koja diše iz flaša zlatne boje, baš kakva je i rakija koja se smatra jednim od simbola Srbije. Festival se sastoji iz dva dela - prvi koji je edukativnog tipa i namenjen je proizvođačima koji žele da čuju nešto više o savremenim metodama pravljenja rakije. Tada se takođe rakije ocenjuju i biraju one najbolje. Drugi deo je neformalniji i vreme kada, uz dobru muziku i poneki zalogaj, sva ta pića mogu i da se probaju.

Cene ulaznica su se menjale, pa je posetiocima bilo potrebno negde između 500 i 1000 dinara. Kao i na ostalim manifestacijama ovog tipa, svi koji dođu mogu iznajmiti čašice uz kauciju, a potom i krenuti u avanturu isprobavanja različitih voćki u tečnom obliku.

Možda se čini jednostavno, ali ako se uzme u obzir da je ovo žestoko piće, sa visokim procentom alkohola, jasno je da posetioci imaju težak zadatak da odaberu kojoj će destileriji posvetiti pažnju i koje će rakije probati.

Da bi posetiocima olakšali ovaj “težak posao”, osim destilerija tu su i proizvođači ukusne hrane, poput sireva sa intenzivnim ukusima i delikatesa sa srpskih planina, u kojima se može uživati između dva gutljaja “ljute”.

Organizatori sa ponosom ističu da nema vrste rakije koja se ovde ne može videti, a i cenovni rang je različit, te se tako može pronaći kvalitetna rakija za različite džepove. Zato i mnogi koji na ovom festivalu pronađu svoju novu omiljenu rakiju, kasnije njome i upotpune svoj kućni bife.

Ideja organizatora iz Asocijacije proizvođača rakije “Šumadijska rakija“ je da ovim festivalom podignu nivo rakijske kulture, ali i bolje pozicioniraju srpske destilerije kroz promociju i prodaju proizvoda. I za velike, ali i manje proizvođače, festival je idealna prilika da se upoznaju sa novitetima u destilerijskom svetu, ali i da se povežu sa ostalima iz ovog poljoprivrednog sektora, ali i ugostiteljstva i trgovine, te tako unaprede svoju proizvodnju.

Od poznatih brendova do zatvorske rakije

Zbog svega što festival nudi postao je nezaobilazna stanica proizvođača širom Srbije, a broj izlagača se svake godine povećava. Tu su nezaobilazne poznate rakije, od kojih mnoge u ponudi imaju samo najbolje opremljeni restorani, ali i proizvodi manjih destilerija, ništa manjeg kvaliteta.

Posebnu pažnju posetilaca je pre nekoliko godina privukla “Aps” - takozvana zatvorska rakija. Ako su najbolja pića ona koja imaju i zanimljivu priču, onda i ne čudi popularnost “Apsa” na festivalu, koja je prvi put i predstavljena pre nekoliko godina na manifestaciji u Kragujevcu. Naime, ona se proizvodi u Okružnom zatvoru u Smederevu, a od voćaka koje se prostiru na skoro 34 hektara je prave osuđenici kao deo resocijalizacije. Otuda verovatno i naziv, jer “apsana” (hapsana) na turskom znači zatvor.

Ova rakija je 2023. godine dobila i četiri srebrne medalje - za jabukovaču, dunjevaču, kajsijevaču i šljivovicu. 

Ovo piće se može pronaći u atraktvnim, elegantnim flašama, a osim što osuđenici učestvuju u branju voća, pranju i pripremi rakije, prave i specijalne drvene ambalaže koje su posetioci imali prilike da vide na festivalu.

Šumadija - srce šljivovice, kraljice među rakijama

Rakija, za koju se u Srbiji kaže da šest jezika govori, je jedan od najvećih brendova naše zemlje u svetu, a šljivovica tu zauzima posebno mesto. Naša zemlja je prebogata stablima ove slasne voćke, a po kvalitetnim sortama posebno je poznat šumadijski kraj. To što se festival koji slavi ovo srpsko “piće bogova” održava upravo u Kragujevcu, nimalo ne čudi. Nema domaćinske kuće u ovom delu Srbije koja nema svoj kazan i “tajni recept za najbolju šljivu”, u šta se može uveriti i svaki gost koji pokuca na vrata.

Šumadija je i prva regija sa geografskom oznakom za proizvodnju “šumadijske šljivovice” - jedinstvene rakije ovog podneblja. Pravo na korišćenje ove oznake dobilo je upravo udruženje koje organizuje festival, a kažu da se ova šljivovica pravi od tri sorte šljiva - od čačanske lepotice, čačanske rodne i crvene ranke ili crvenjače. Uslov je, razume se, da budu iz Šumadije.

Šljive moraju da imaju najmanje 20% učešća u destilatu, a tu su i brojni uslovi koji se moraju ispoštovati - na primer, rakija mora da odleži najmanje 18 meseci u hrastovim buradima.

Oznaka geografskog porekla garantuje kupcima kvalitet i da će u čašicama osetiti pravi ukus plodova koji su rasli u šumadijskim šljivicima.

Šljivovica i na listi UNESCO-a

Od 2022. godine značaj šljivovice prepoznat je i zvanično u svetu, kada je upisana i na UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Šljivovicu je godinu dana ranije za ovu prestižnu listu nominovalo naše Ministarstvo kulture.

U pojašnjenju na UNESCO-vom sajtu stoji da priprema šljivovice uključuje složeno znanje i veštine pripreme pića u kućnim uslovima, kao i njegovu svakodnevnu upotrebu, ali i tokom posebnih prilika.

“Na svečanim prilikama i tokom porodičnih proslava, šljivovica prati zdravice koje izražavaju želje za zdravljem i blagostanjem. Takođe, važan je deo tradicionalne medicine, s dodatkom lekovitog bilja ili voća za pravljenje lekova protiv prehlade i bolova ili antiseptika”, navode. 

Dodaju i da se zimi konzumira kuvana rakija, a da se znanje o pravljenju rakije prenosi u porodici - sa kolena na koleno, gde se mlađi članovi postepeno uključuju u različite faze pripreme i korišćenja šljivovice.

Osim šljivovice, na ovoj reprezentativnoj listi predstavnici Srbije su i srpsko kolo, slava, zlakusko lončarstvo i pevanje uz gusle.