Putujuća ostrva Vlasinskog jezera | Prirodno nasleđe Srbije

Vlasinsko jezero je najviše veštačko jezero u Srbiji. Smešteno na 1213 metara nadmorske visine, u idiličnom ambijentu kojem doprinose i okolna pobrđa i planine (Gramada, Vardenik, Čemernik i Milevska planina), ovo jezero predstavlja verovatno najveću prirodnu atrakciju u ovom delu Srbije.

Nastajalo je sredinom 20. veka, izgradnjom brane i hidroelektrane na reci Vrli. Naglasak je na „nastajalo“ jer je proces punjenja jezera trajao čak nekoliko godina da bi dostiglo današnje dimenzije - površinu od oko 16 kvadratnih kilometara i dubinu do 35 metara.

Pre podizanja brane, Vlasinsko jezero je bilo jedno veliko močvarište, tresava ispresecana potocima i rečicama koje su se, tekući sa pomenutih planina, sastajale ovde. Taloženje rečnog nanosa, mahovina tresetnica i biljnih ostataka tokom više hiljada godina, stvorilo je na ovom mestu najveće tresetište na Balkanu, a samo područje je, pre podizanja brane, bilo poznato kao Vlasinska tresava ili Vlasinsko blato. Malobrojni svedoci ističu da se u Vlasinskom blatu na više mesta pojavljivao i živi pesak, u kome su neretko nestajali konji, ovce i goveda koji bi ovde došli na pojilište. Lokalne legende kažu da je ne tako davno, tokom Prvog svetskog rata, i čitav jedan konjički puk neprijateljske bugarske vojske nestao u živom pesku Vlasinske tresave.

Debeli slojevi treseta razlog su jednog neobičnog i veoma retkog fenomena koji je vezan za Vlasinsko jezero. Naime, punjenjem jezerskog basena početkom 50-ih godina prošlog veka, sa njegovog dna su, pod pritiskom nadolazeće vode, otkinute relativno velike tresetne porcije koje su u vidu manjih ili većih ostrva, počele da plutaju po površini vode. Treset, kao lagana vrsta zemljišta koja se sastoji od raspadnutih mahovina i trave, formirao je doslovno plutajuća ili ploveća ostrva, koja i danas u posebnim uslovima, istina veoma sporo, putuju po površini jezera. U početku su ovakva ostrva pokrivala jednu trećinu jezera i bila naizgled neobjašnjiva atrakcija.

Vremenom, većina ovih ostrva se vratila na dno, vezala za obalu, ili pak sjedinila, pa danas imamo „samo“ dva ostrva u Vlasinskom jezeru, tzv. Stratoriju i Dugi Del. Na ovim ostrvima se tokom godina formirala i bujna vegetacija, pa čak i drveće, koje je značajno usporilo njihovo kretanje. Ipak, poslednjih nekoliko godina, zbog kontrolisanog ispuštanja vode zarad potreba hidroelektrane i snižavanja nivoa jezera, oba ostrva su ponovo vezana za dno i nisu pokretna. Da li će ikada više zaploviti, ne možemo znati... To pak ne umanjuje jedinstvenost Vlasinskog jezera i njegovog prirodnog fenomena koji je nastao uz „asistenciju“ čoveka.

Sa stanovišta ljubitelja prirode, položaj Vlasinskog jezera je gotovo savršen - istovremeno je dovoljno blizu svih glavnih puteva u ovom delu zemlje, a opet i dovoljno daleko da ne bude usputno svratište koje vrvi od posetilaca, buke i pratećih turističkih sadržaja. Dostupno je iz pravca Surdulice, Bosilegrada i Crne Trave, a u blizini je i granični prelaz Strezimirovci, prema Bugarskoj.

Smeštajni kapaciteti za višednevni boravak turista su relativno skromni i podrazumevaju dva manja hotela. Ipak, poslednjih godina, brojne vikendice koje su u privatnom vlasništvu, sve se više koriste u turističke svrhe, za smeštaj turista namernika. Takođe, za avanturiste i kampere prilagođen je auto kamp, na obodu mešovite šume, na samoj obali jezera.

Od aktivnosti, turisti na Vlasini najradije praktikuju šetnje oko jezera uređenim trim stazama, zatim organizovane vožnje i obilaske ostrva čamcem, sportski ribolov, a oni sa avanturističkim duhom i planinarenje ne naročito zahtevnim stazama do okolnih planinskih vrhova. Kupanje u kristalno čistom jezeru je takođe poseban doživljaj, ali zbog nadmorske visine i relativno niske temperature vode, kupališna sezona na Vlasinskom jezeru traje svega 20-ak dana i obično nastupa krajem jula ili početkom avgusta.

Nadamo se da su ovo dovoljni razlozi da na putu ka Grčkoj, ili već nekom drugom koji vas vodi kroz ove krajeve, posetite Vlasinsko jezero i uverite se i sami u lepotu ovog jedinstvenog spomenika prirode.