Pavle Vuisić | Poreklo naziva ulica

Pavle Vuisić (1926 – 1988) bio je jedan od najpopularnijih glumaca u istoriji srpske i jugoslovenske kinematografije. Naturščik, disident, temperamentni samotnjak i boem nezgrapne fizičke pojave, zasigurno je jedan od najupečatljivijih karaktera koji se ikada pojavio na domaćoj filmskoj sceni.

Rođen je u Beogradu, u porodici Vujisića, poreklom iz Crne Gore, ali je iz nepoznatih razloga samoinicijativno izbacio slovo „j“ iz prezimena, potpisujući se većim delom svog života kao Vuisić.

Seleći se često zbog očeve službe tokom čitavog detinjstva, tokom Drugog svetskog rata vraća se u rodni Beograd, ali sa samo 18 godina biva mobilisan i poslat na Sremski front.

Po završetku rata, popularni Paja upisuje Pravni fakultet koji je, reklo bi se srećom, napustio. Njegov drugi izbor bilo je novinarstvo, pa je nekoliko godina radio kao voditelj na Radio Beogradu, statirajući povremeno na filmu i pozorištu.

Veliki talenat za glumu ubrzo je postao očigledan, ali Paja zapravo nikada nije uspeo da upiše Akademiju dramskih umetnosti i stekne formalno glumačko obrazovanje. Vreme će pokazati da mu to nije ni najmanje smetalo da, kao naturščik, postane apsolutna legenda jugoslovenskog filma.

Pavle Vuisić često je za sebe govorio da ne zna da glumi, već da se pred kamerom „samo ponaša“. A njegove uloge su zaista tako i izgledale – u širokom spektru likova odigranih tokom tridesetogodišnje karijere, Paja se „samo ponašao“ i čini se da nije mogao biti uverljiviji čak i da je imao nekoliko završenih akademija.

Buntovnik i osobenjak koji nije mario za slavu, popularnost i protokol, veliki ljubitelj čašice i kafanske atmosfere, iako izgledom i ponašanjem ničim nije ukazivao na to – bio je veliki profesionalac. Za komunikaciju i saradnju težak, tek Paja bi svaki kadar snimio iz prvog pokušaja i stoga bio omiljeni glumac većine reditelja.

Za Pavla Vuisića vezuju se nebrojene anegdote, a većina njih se može pročitati u super-zanimljivoj knjizi „Posle fajronta“, svojevrsnoj biografiji velikog glumca. Jedna od onih koja možda i najbolje oslikava Pajin karakter i stav kaže da je prvi i poslednji put pred Josipa Broza izašao potpuno nezainteresovan, raskopčane košulje, u šorcu i papučama. Takođe, nadaleko je poznata i priča njegovom netrpeljivom odnosu sa Čkaljom, legendarnim ortakom iz „Kamiondžija“.

Veliki zaljubljenik u Adu Ciganliju i reku Savu, najviše vremena van snimanja provodio je na svom splavu, družeći se sa alasima uz neizbežni alkohol, pecajući i pišući stihove, koliko da slika velikog boema bude kompletirana.

Interesantno je da Pavle Vuisić nije voleo da igra u pozorištu, pa su njegove uloge vezane isključivo za filmove, kojih je snimio preko 170. A oni koji su ga svrstali u red besmrtnih su svakako „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“, „Više od igre“ i pomenute „Kamiondžije“.

Legendarni Paja umro je u 63. godini, od bolesti. Po izričitom ličnom zahtevu, vest o njegovoj smrti objavljena je tek nekoliko dana nakon pogreba, a sahrani na Novom groblju prisustvovali su samo supruga Mirjana i sveštenik.

Ime Pavla Vuisića danas nose ulice u više gradova Srbije.