Knjige koje niste smeli da čitate

Zavisno od vremena u kome se živi, političkih i drugih okolnosti, na meti društvene kritike nađu se i knjige. Razlozi zabrane objavljivanja i čitanja pojedinih knjiga su raznovrsni. Vođeni ideološkim pobudama ili religijskim dogmama „vlasti” su znale da zabrane čitanje određenih knjiga. Neretko su zabranjivane knjige postale kasnije izuzetno popularne - „Frankenštajn”, Meri Šeli ili „Madam Bovari”. Neki od razloga, zašto su određene knjige bile zabranjene, danas mogu da nas nateraju na smeh. Knjiga „Alisa u zemlji čuda”, bila je zabranjena u delovima Kine 1931. godine jer u njoj životinje govore. Vlasti su se bojale da će deca početi da se ponašaju prema životinjama kao prema ljudima. Danas je to jedna od najpopularnijih knjiga, nekoliko puta ekranizovana.

Zabranjene i nagrađivane

Koliko su zabrane čitanja određenih knjiga nepravedne i bez razloga, potvrđuju brojne nagrade tih dela, a neke su pronašle i stalno mesto u istoriji svetske književnosti. Još 20-tih godina prošlog veka zabeležene su prve zabrane, a i danas možemo da se sretnemo sa zabranama ovog tipa. Samo pre par godine, u jednoj srednjoj školi u Virdžiniji, zbog seksualne eksplicitnosti i homoseksualnih tema zabranjen je „Dnevnik Ane Frank”, knjiga o preživljavanju devojčice jevrejskog porekla.

Kontraverzna knjiga Salmana Ruždija, „Satanski stihovi” izazvala je neprijatnost širom sveta zbog odnosa prema islamu. Ruždijevo delo iz 1988. godine islamski vernici nisu mogli da prihvate optuživši ga za bogohuljenje i vređanje proroka Muhameda. Knjiga je zabranjena u Indiji, spaljivana u Velikoj Britaniji a u islamskim zemljama širom sveta organizovani su protesti kada se knjiga pojavila u prodaji. U Japanu se dobijala novčana kazna za prodaju „Satanskih stihova” na engleskom jeziku, dok su u Americi pojedine knjižare povukle delo iz prodaje zbog pretnji smrću autoru. Ruždi se godinama krio, a prevodioci knjiga na turski jezik su čak bili ubijani.

Haksli, Orvel i Bredberi na meti društva

Delo Oldusa Hakslija „Vrli novi svet” zabranjen je, 1932. godine u Irskoj, zbog promiskuitetnog sadržaja, a neke američke države pokušale su da ga zabrane zbog takozvanih negativnih tema. „Vrli novi svet” postao je primer za potonja dela u kojima se pod znak pitanja stavljaju blagodeti tehnološkog razvoja, otkrivaju mogućnosti zaloupotrebe nauke.

Brilijantna i drska Orvelova kritika vlasti u „Životinjskoj farmi” uzrokovala je neverovatne cenzure. U Americi je knjiga zabranjena odmah nakon što je objavljena, 1945. godine, zbog kritikovanja Sovjetskog Saveza, a u Keniji je doživela istu sudbinu jer se bavila temom korumpirane vlasti. Godine 2002. „Životinjsku farmu” zabranili su Ujedinjeni Arapski Emirati zbog opisa svinja, koji se kosi sa islamskim viđenjem tih životinja. Orvel, u romanu, na satiričan način govorio o događajima koji su doveli do dolaska na vlast Staljina u Rusiji, kao i o periodu njegove vladavine pre Drugog svetskog rata.

Roman „1984.”, istog autora, objavljen 1949. godine, bio je odmah zabranjen u SSSR-u. Formiran u distopijskom maniru, prikazujući totalitarističke države koje su pod kontrolom Staljina, roman je bio zabranjen i u SAD ali i u Velikoj Britaniji tokom Kubanske krize.

„Farenhajt 451” autora Reja Bradberija je ironična priča o američkom društvu budućnosti u kojem je zabranjeno čitanje knjiga i kritičko razmišljanje. Naziv romana, izdatog 1953. godine, je aluzija na temperaturu samozapaljenja papira. Knjiga je bila zabranjena u nekoliko američkih država.

Dok je Orvelova knjiga „1984.” smišljena kao kritika prvenstveno komunizma, „Farenhajt 451” i „Vrli novi svet” su se bavile kritikom zapadnih demokratskih društava.

Lista knjiga, koje su odmah po izdavanju ili posle par godina, bile zabranjivane je predugačka. Svakako treba spomenuti roman „Lolita” iz 1955. godine, „Madam Bovari”, Flabera koja je bila zabranjena u Francuskoj a sam autor progonjen. „Rakova obratnica”, autobiografsko delo Henrija Milera, zatim „Plodovi gneva”, „Goli ručak”, „Zov divljine”, „Uliks” od Džojsa, ili „Prohujalo s vihorom” koja je bila zabranjena u Rusiji.

Liban je 2004. godine knjigu Den Brauna, „Da vinčijev kod”, zabranio jer su je katoličke vođe proglasile uvredljivom za hrišćanstvo. Knjiga je i danas zabranjena - 2020. godine.