Belmužijada čuva tradiciju i neguje svrljiški pastirski proizvod

Početkom avgusta mala varošica na jugoistoku Srbije postane posećenija nego inače, zahvaljujući manifestaciji koja promoviše tradicionalno jelo ovog kraja - belmuž. “Belmužijada” se održava već godinama u Svrljigu, a pored gastronomije, nudi i tradicionalnu muziku, nošnju, grnčariju i sve što čini zaveštanje naroda na ovom podneblju.

Osim po dobrom trodnevnom jelu i zabavi, “Belmužijada” je čuvena i po tome što svake godine dovede po jednu veliku zvezdu popularne, uglavnom narodne muzike. Istovremeno se održava i sabor gajdaša, gde se čuju specifični zvuci ovog duvačkog instrumenta iz svih krajeva Srbije i regiona. Folklorni anasambli, kulturno-umetnička društva, horovi i mnogi drugi sastavi i pojedinci tada takođe prikažu publici svoj talenat i umeće. Sve se ovo održava na centralnom fudbalskom terenu u Svrljigu, gde su ukrug postavljeni štandovi sa raznolikom ponudom jela, pića i predmeta, dok je na jednom kraju velika bina. Središnji deo terena je slobodan za šetnju, uživanje u muzici i dobrom društvu ljubaznih lokalaca. 

Tu je i čuveni “vejnik” odnosno zabava pod šatorom, gde se uz jelo i piće susreću gosti festivala, uglavnom oni boemski nastrojeni. 

Ulaz na “Belmužijadu” je besplatan, ali ima mnogo sadržaja na koje se može potrošiti novac. Prvi i nezaobilazni je svakako belmuž. 

Šta je belmuž i kako se pravi? 

Iako prosto po sastavu, priprema ovog jela zahteva strpljenje, snagu i posvećenost. Belmuž se sprema od svega dva sastojka - mladog ovčijeg sira i projinog brašna. Ovi sastojci se mešaju veliki drvenim varjačama dok se krčkaju na tihoj vatri, pa zato treba upotrebiti veću snagu za pripremu. Legenda kaže da je specijalitet dobio naziv od reči “muž”, odnosno muškarac, upravo zato što je potrebna fizička snaga kako bi se napravio. 

Najpre se topi sir u koji se dodaje kukuruzno brašno, a pioniri u pripremi ovog jela su pastiri sa padina obližnjih planina, među kojima je i Stara planina. Zato i jeste tradicionalno pastirsko, odnosno jelo onih koji čuvaju ovce. Pošto je ovo pretežno stočarski kraj, jelo od mleka se logično nametnulo. 

Prevrela smesa belmuža se gostima festivala u Svrljigu poslužuje u malim plastičnim čašama. Belmuž se jede topao, a ima intenzivan slani ukus, te se teško konzumira u većim količinama. To je gusta kaša ili kremasta smesa, žućkasto-bele boje zbog kombinacije sira i brašna. Za svega nekoliko stotina dinara zagarantovano je uživanje u ovom punmasnom specijalitetu svrljiškog kraja.

Specijalitet od nacionalnog značaja 

Pored šljivovice, ajvara i ostalih tradicionalnih delikatesa, belmuž se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Razlozi koje navode su da je belmuž svakodnevno, ali i ritualno jelo - jedinstveno nasleđe stočarskih zajednica na tlu istočne Srbije. 

Ovo pastirsko jelo deo je i običaja vezanih za Đurđevdan, jer se priprema od mleka dobijenog nakon ritualno obavljane muže ovaca na ovaj praznik, koja je prva u toj godini (događa se početkom maja). Zato je i obavezan deo proslavljanja praznika i praznične trpeze u svrljiškom kraju. 

Međutim, priprema belmuža je deo tradicionalnih zanatskih veština i narodnih običaja, rituala i svetkovina i u knjaževačkom, zaječarskom, pa i niškom kraju.

Prirodna bogatstva svrljiškog kraja

Nadaleko čuveno svrljiško jagnje, restoran “Kamiondžije” poznat po megalomanskim porcijama i “Belmužijada” nisu jedino što ovu varošicu čini primamljivom turistima. Pošto se festival belmuža održava uveče, tokom dana je idealno provesti vreme na nekom od obližnjih izletišta.

Priroda ovog kraja je čuvena po svojoj raskoši i ponudi lekovitog bilja, gljiva, divljači i drugih zdravih darova. Nije neuobičajeno da se na nekom od okolnih puteva susretnu srna ili jelen, koji će za tren oka uteći kada ugledaju posetioce ljudske vrste. Zato valja uhvatiti svaki trenutak proveden u bajkovitom okruženju svrljiške opštine. 

Jedno od znamenitosti je i tvrđava u Niševcu, obližnjem selu koje se nalazi na svega nekoliko kilometara od Svrljiga. Ostaci utvrđenja nalaze se na stenovitom grebenu okruženom strmim liticama. U podnožju je Niševačka klisura kojom prolazi pruga ka Zaječaru, a nadomak sela nalazi se i kupalište sa osvežavajućom rečnom vodom Svrljiškog Timoka, takozvana Banjica. Ovaj potez je jako raznolik, ali je potrebna dobra forma da bi se obišao pešaka i doživeo na pravi način. 

Na izlazu iz Svrljiga ka Knjaževcu, osnosno ka severu, nastavlja se planina Tresibaba, bogate flore i faune. Ovuda prolazi vijugava saobraćajnica, živopisne okoline i pejzaža, koja vodi dalje ka istoku Srbije.

Sa treće strane, ka istoku, je uspon na Staru planinu odnosno Balkansku planinu, jednu od najvećih u Srbiji. Sa vrhom Midžorom od 2.169 m nadmorske visine, spada u najviše planinske vence na ovom prostoru. Na planini se može obići mnoštvo vodopada i vidikovaca sa kojih se pružaju impozantni pogledi. Zanimljivosti Stare planine su i arhitektura planinskih sela, ali i tradicionalna kuhinja, kao i skijalište na vrhu Babin zub, koje odnedavno ponovo ima aktivnu gondolu.

U blizini se nalaze i pećine - Samar je nadomak sela Kopajkošara, gde postoji i jak vodopad. Tu je i Prekonoška pećina, u spomeniku prirode Prekonoga, nadomak istoimenog sela svrljiške opštine. Pećine privlače u ovaj kraj i radoznale turiste, avanturiste i istraživače, a svakako ih treba obići tokom posete “Belmužijadi”.

Svrljig ima jako povoljan geografski položaj, zbog blizine auto-puta koji je na svega dvadesetak kilometara, a ipak u netaknutoj prirodi, daleko od buke i zagađenja modernog sveta. Zato ga valja upisati u turističku mapu, a naročito tokom leta kada se održava čuvena manifestacija posvećena belmužu.