“Priveg” - neobična manifestacija po istoimenom obredu na istoku Srbije

Istočna Srbija čuvena je po mističnim obredima vezanim za smrt i preminule pretke, a jedan od najneobičnijih je događaj “Priveg” u Laznici. Selo se nalazi nadomak Žagubice, zauzima deo Homolja, na samom istoku zemlje.

Selo koje ima nešto više od 1.000 stanovnika čuveno je po običaju paljena snopa napravljenog od drveta, a ovaj obred namenjen je - mrtvima. Naime, priveg je običaj Vlaha koji je namenjen svim pokojnicima sela. Pošto je Laznica sačuvala jedan od najstarijih običaja, vredi obići ovaj kraj u vreme njegovog održavanja i upoznati se sa lokalnom kulturom i tradicijom.

Ovaj običaj promoviše i Turistička organizacija Žagubice, a podržava ga i sama Opština, dok su organizatori Kulturno-umetničko društvo “Izvor” Laznica. Obično se održava krajem februara ili početkom marta, u zavisnosti od kalendara i Mesne nedelje.

Kako izgleda “Priveg” u žagubičkom selu

“Priveg” u Laznici je pravi događaj za meštane sela i za posetioce iz okolnih mesta, pa čak i susednih zemalja. Tada selom odjekuju zvci truba i bubnjeva duvačkih orkestara, a glavnim ulicama prolazi povorka predvođena mladima u narodnim nošnjama. Uz vlaški melos čuje se graja ljudi koji učestvuju u običaju, a to su i brojna kulturno-umetnička društva čiji članovi na sebi imaju tradicionalne vlaške motive - pastirske šubare i nošnje ili kecelje starih domaćica.

Povorka stiže u centar sela gde su zapaljene velike vatre oko kojih se koncentriše ceo događaj. Tu su i pojedinačne sveće i posluženje koje meštani iznose za pokoj duše svojih nedavno preminulih bližnjih.

Dalje se folklorni nastupni nastavljaju u seoskoj sali, gde je i zvanični deo programa. Takođe, na ulici se nalaze štandovi sa rukotvorinama i vrednim etno motivima ovog tradicijom bogatog kraja.

Događaj je jako specifičan, jer povezuje veselje sa smrću, pa će mnogima delovati nerealno. Igraju se kola sa zapaljenim svećama u rukama, a sve sa ciljem da se precima pokaže, odnosno osvetli put. Zbog toga je ovaj običaj koji je u Laznici prerastao u manifestaciju, posebno zanimljiv antropolozima i etnolozima, koji bi ovde imali šta vredno da zabeleže.

Prikupljanje drva za događaj - poseban obred uz muziku

Poseban deo obreda, odnosno manifestacije “Priveg” je prikupljanje drva za vatru koje počinje prepodne. Ovaj posao obično obavljaju mlađi muškaraci iz sela. Za to kori­ste zaprežna kola i po utvrđenom rasporedu obilaze sva domaćinstva koja daju po jedno drvo, dužine oko tri metra. Sakupljače drva kroz seoske sokake nekad prati i muzika, a momci se trude da uzvicima i veselim dosetkama stvore posebnu atmosferu.

Kada se kola napune, odvuku se do centra sela, odnosno do mesta gde se “Priveg” priređuje. Tada se drva istovaruju iz kola i postavljaju se velike lomače koje se potom pale.

Šta je zapravo priveg?

Pod privegom Vlasi severoistočne Srbije podrazume­vaju običaj iz kulta mrtvih u kome paljenje velike vatre predstavlja glavni obredni, religijski i društveni događaj.

Tokom seoskog privega ne samo da se pali vatra, već stanovcnici Laznice oblače narodnu nošnju ili se doteruju i igraju tradicionalno kolo, kao da su na svetkovini.

Ovo se organizuje u vreme Mesnih i Belih poklada koje se od davnina obeležavaju uoči vaskršnjeg posta. Mesne poklade su nedelju dana pre Belih poklada i tada vernici često prestaju da jedu meso i počinju pripreme za uskršnji post. Nedelja između ova dva običaja je Bela nedelja kada je meštani pojedinih sela maskiraju, preruše i tako prerušeni idu od kuće do kuće.

U mnogim selima u Žagubici i okolnim opštinama i gradovima poklade imaju vekovnu tradiciju, dok su u nekim mestima obnovljene posle više decenija komunističkog perioda.

Značenje kulta mrtvih u obredu priveg

Reč “priveg” se u narodu prevodi kao - vatra za mrtve, što potvrđuje da je prisustvo pokojnika u ovom obredu veoma izraženo. U animitističkim religijama (animizam - verovanje da sve poseduje dušu ili duh, uključujući životinje, biljke, stene, planine, reke i zvezde) a unutar izrazito fatalističke kulture kakva je bila vlaška, pišu etnokulturolozi, mrtvi ne menjaju svoju ljudsku suštinu, već su samovoljom demona sudbine samo privremeno udaljeni iz sveta živih. Prizivajući svoje mrtve i obnavljajući idealnu zajednicu, živi na ovom podneblju ritualno negiraju smrt.

Meštani, a naročito meštanke sela, koje imaju glavnu ulogu u obredima vezanim za priveg, kao što su puštanje vode, prirpema igre i pesme za pokojnike, brinu se da sve duše budu ispraćene zadovoljne i da takve ostanu na “onom” svetu.

Na ovaj način oni u svojim preminulim bližnim i precima obezbeđuju natprirodne saveznike koji sa neba vode računa o njima. Sa druge strane, ukoliko ne bi poštovali ovu tradiciju, stanovnici ovog kraja strahuju od osvete duše pokojnika koja ne bi bila zadovoljna ispraćajem i pažnjom koja joj se posmrtno posvećuje.

Lepote Žagubice i Homolja

Laznica se inače nalazi na svega šest kilometara od Žagubice koja ima status Opštine. Nekada je ovo selo bilo mnogoljudnije od obližnje centrale, ali su vremenom mnogi emigrirali, mahom u zemlje zapadne Evrope. Popularno nazvani “gastarbajteri” ipak su ostavili trag u svom rodnom selu, pa je Laznica prepuna modernih i bogatih kuća i okućnica, u kojima retko kada neko boravi.

U samoj Laznici, osim “Privega”, vredi posetiti crkvu Svetog Georgija, a na obližnjem brdu Pčelinji krš nalaze se ostaci rudnika bakra iz doba Rimljana, koji se i danas mogu videti.

Ovo je pretežno ruralni kraj koji obiluje netaknutom i divljom prirodnom, kao i selima koja obiluju mističnim običajima i vlaškom tradicijom. Oivičeno planinskim vencima, Homolje zavređuje pažnju prirodnjaka i ljubitelja skrivenih i nedovoljno istraženih mesta.

Od lokacija koja vredi obići su svakako Krupajsko vrelo, čuveno po prirodnoj lepoti vode koja ovde tokom cele godine ima temperaturu od 9 do 11 stepeni. Kristalno čista voda poprima tirkizno zelenu boju jezerceta od 40 mestara dužine i oko 27 metara širine. Ono se nalazi u ataru sela Milanovca, na 35 kilometara od Žagubice, u podnožju planine Beljanice.

Tu su i Banja Ždrelo sa svojim termalnim vodama i primamljivim kompleksom, kao i manastir Gornjak sagrađen u 14. veku koji je zadužbina kneza Lazara. Nizvodno od ušća Krupajske reke u Mlavu, počinje 16 kilometara duga Gornjačka klisura, koja se nalazi na teritorijama opština Petrovac i Žagubica.

Homolje je česta destinacija biciklista i putnika koji vole da istražuju skrivene kutke i lepote Srbije, pa može biti pogodno i za višednevni odmor i rekreaciju.