Avantura po južnom Banatu | Gde na izlet?!

Južni deo široke banatske ravnice može asocirati na mnogo toga, ali ruku na srce, retko kada na popularnu turističku destinaciju. Bar ne u onom klasičnom smislu, koji podrazumeva uzbuđenje izazvano atraktivnim predelima, izazovima i mnoštvom turističkog sadržaja.

Naime, ovaj predeo predstavlja najniži deo prostrane Panonske nizije i tradicionalno je pust i retko naseljen. Razlozi leže u čestom sezonskom izlivanju reka, visokim podzemnim vodama, nemilosrdnoj košavi (koja u ovom delu Srbije ima najveću snagu), ali i socio-ekonomskim aspektima.

Ipak, da je južni Banat turistički nepravedno zapostavljen i da predstavlja mnogo više od ravne vetrovite stepe, prošarane rečicama i kanalima, potvrdiće dvodnevni izlet koji, ovom prilikom, započinjemo na desnoj obali Dunava.

Krećući se prema podunavskom selu Vinča, pa zatim dalje prema Smederevu i Kovinskom mostu, preći ćemo reku i započeti dvodnevnu južnobanatsku (avan)turu.

Preporučujemo: Avala i Kosmaj u jednom danu | Gde na izlet?!

Arheološki park Vinča

Prvo stajalište na ovoj izletničkoj ruti i zagrevanje za ono što sledi, moglo bi da bude arheološko nalazište u Vinči, selu na desnoj obali Dunava, 15-ak kilometara udaljenom od centra Beograda. Mesto koje predstavlja kolevku evropske neolitske civilizacije (5. milenijum pre nove ere) oktriveno je 1908. godine kada je profesor Miloje Vasić započeo i prva iskopavanja, ni ne sluteći da će njegova istraživanja imati epohalni značaj u svetskoj arheologiji. Iako se najvažnija otkrića iz Vinče nalaze u beogradskom Narodnom muzeju i Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta, poseta samom nalazištu ima posebnu draž. Osim što se na licu mesta, gotovo uz samu obalu Dunava, mogu videti arheološki slojevi različitih epoha ljudske civilizacije (sve do današnjih dana), stručno i super-zanimljivo predavanje kustosa baciće potpuno novo svetlo na sva vaša dosadašnja predzanja o neolitskom čoveku. Cena posete ovom jedinstvenom mestu na turističkoj mapi, ne samo Srbije nego i sveta, košta simboličnih 200 dinara za odrasle posetioce, odnosno 100 dinara za decu i penzionere. Uz prelepe kajsije iz muzejskog vrta (u sezoni), može se nastaviti polako prema Kovinu.

Smederevska tvrđava

Ipak, do Kovina i Banata moglo bi se stati na još jednom, istorijski važnom, a turistički veoma atraktivnom mestu. U pitanju je srednjevekovna tvrđava u Smederevu, prestonici srpske države iz 15. veka. Najočuvaniju tvrđavu u Srbiji i jednu od najvećih u Evropi sagradio je 1428. godine despot Đurađ Branković, kao svoj dvor, odnosno kulturno i vojno sedište srpske Despotovine. Građen po uzoru na Carigrad i njegove bedeme, kompleks Smederevske tvrđave podignut je na ušću reke Jezave u Dunav i sastoji se iz Velikog i Malog grada. Dok je Veliki grad danas „samo“ jedan prostrani park opasan zidinama, Mali grad je ono što privlači turiste iz svih krajeva zemlje i ovu tvrđavu čini najvećom atrakcijom Smedereva. Autentične zidine i kule sa kojih se pruža veličanstven pogled na banatsku ravnicu i Dunav moguće je obići u pratnji stručnog vodiča, uz prethodnu najavu, ali i u sopstvenoj režiji za više nego simboličnih 120 dinara po odrasloj osobi, odnosno 60 dinara za decu i penzionere. Mnogima će biti nepoznato da su segmenti čuvenog filmskog spektakla „Boj na Kosovu“ snimani upravo unutar zidina Smederevske tvrđave.

Preporučujemo: Izletišta u okolini Beograda koja vredi obići

Maketa toka Dunava u Kovinu

Prelaskom Kovinskog mosta iz pravca Smedereva stupa se na vojvođansko tle i južnobanatska avantura počinje. Naredna stanica je Kovin, varošica u kojoj se nalazi jedinstvena turistička atrakcija u Srbiji – maketa rečnog toka Dunava kroz Srbiju. U parku koji se nalazi samo kilometar od centra Kovina, na dužini od oko 150 metara, u betonu je izlivena izrazito verna maketa dunavske doline, koja prikazuje deonicu reke od Bezdana do ušća Timoka. Na relativno malom prostoru, posetilac može sagledati sve značajnije morfološke odlike toka druge najveće evropske reke –meandre, ade, klisure i kotline, odnosno gradove pored kojih Dunav protiče. Malo je poznato da ova maketa postoji još od 1964. godine, ali je nakon decenija zapuštenosti tek nedavno dobila zasluženi sjaj, a time i veliki turistički značaj za Kovin. Nedaleko od Makete nalazi se, takođe atraktivan, kej i marina na dunavskom rukavcu koji povezuju varoš sa maticom Dunava.

Zagajička brda

Posle kraćeg boravka u Kovinu valja krenuti dalje. Na putu ka Beloj Crkvi, 30-ak kilometara od Kovina, pojavljuje se skretanje za selo Grebenac. Malo selo na istočnom obodu Deliblatske peščare ni po čemu se ne razlikuje od desetina sličnih vojvođanskih sela, ali samo dok se malo ne zamakne iz naselja. Jer, kada se od seoskog groblja nastavi zemljanim putem prema severozapadu, posle nekih 5 kilometara stiže se do podnožja Zagajičkih brda, predela koji u tolikoj meri razbija monotoniju banatske ravnice da čovek gotovo zaboravi da se nalazi u Panonskoj niziji. Kao deo najveće evropske peščare, Zagajička brda predstavljaju kompleks tipičnih peščanih dina nalik onima u Sahari i drugim peščanim pustinjama. Razlika je jedino u tome što klima u Banatu nije pustinjska, te padavina ima dovoljno da ove dine budu u potpunosti prekrivene vegetacijom koja, zavisno od godišnjeg doba, menja boje – od svih nijansi zelene s proleća, preko žute i crvenkaste u letnjim i jesenjim mesecima, do bele tokom snežnih zima. Najbolji period za posetu Zagajičkim brdima su kasno proleće i jesen, kada su boje najintenzivnije, ali i kada su temperature najprijatnije za šetnju ili vožnju bicikla. Obilazak Zagajičkih brda je verovatno najveća avantura, ali i fizički najzahtevnija destinacija u celokupnom itinereru ovog izleta. Za ovu akciju trebalo bi rezervisati najmanje 4 sata vremena, pripremiti udobnu obuću, eventualnu presvlaku i barem dve litre vode po osobi. Ukupna dužina pešačke staze iznosi oko 14 kilometara u oba smera. U zavisnosti od vremenskih prilika (kada je suvo), automobilom se može „uštedeti“ na kilometraži, ali je određena fizička kondicija u svakom slučaju neophodna. Ipak, kada se jednom popnete na vrh nekog od mnogobrojnih brda i nastavite šetnju njihovim grebenima, prizori koji će se jedan za drugim ukazivati opravdaće svaku kap znoja.

Preporučujemo: Etno sela u Srbiji: Ideje za alternativni odmor

Belocrkvanska jezera

Nakon napora iznetih tokom šetnje Zagajičkim brdima, okrepljenje i odmor su više nego dobrodošli. Petnaestak kilometra od Grebenca, u pravcu prema Beloj Crkvi (preko Vračevog Gaja), nalazi se kompleks sedam Belocrkvanskih jezera, svojevrsna oaza mira i relaksacije za žitelje južnog Banata, a i šire. Idealno mesto za odmor i okrepljenje u smiraj napornog i sadržajnog dana. Veštačka jezera u blizini Bele Crkve nastala su sasvim slučajno, iskopavanjem šljunka, početkom 20. veka. Zbog male dubine podzemnih voda udubljenja nastala iskopavanjem ubrzo su prirodno ispunjena vodom, transformišući se u jezera koja su u potpunosti promenila krajolik ovog dela Banata. Najveća jezera (Gradsko, Vračevgajsko, Šaransko i Šljunkara) su uređena i pretvorena u kupališta sa lepim šljunkovitim plažama i svom neophodnom infrastrukturom, restoranima i rekreativnim sadržajima. Preostala tri predstavljaju raj za pecaroše, ali i ronioce.

Ukoliko vas je umor stigao i sa ovog idiličnog mesta vam se ne odlazi, postoji više mogućnosti za prenoćište u obližnjim vilama i vikendicama (uz prethodnu najavu ili rezervaciju). Ako je pak u vama ostalo još malo snage i energije, idealna opcija za kvalitetan odmor i prijatnu večeru bio bi 30-ak kilometara udaljeni Vršac.

Drugi dan izletničke ture mogao bi početi kratkom šetnjom kroz centar Vršca. Lep gradić sa dugom istorijom i prelepom arhitekturom odiše atmosferom koja je tipična za većinu gradove Centralne Evrope. Srpska i rumunska pravoslavna crkva, Katedrala, Gradski muzej Konkordija i rodna kuća pisca Jovana Sterije Popovića – samo su neka od važnijih zdanja ovog grada.

Vršački „breg“ i vinarije

U Vršcu bi se dao kvalitetno provesti i čitav dan, ali je u ovom slučaju tek usputna stanica i polazište za naredne destinacije. A prva među njima su Vršačke planine, obližnji masiv koji se, iako visok samo 641 metar, u banatskoj ravnici izdiže kao gorostasni svetionik. Smatran predvorjem Karpata, Vršački breg je za „svoj“ grad isto što i Avala za Beograd, ili Fruška Gora za Novi Sad. Omiljeno izletište Vrščana lako je dostupno asfaltnim putem, kao i markiranom pešačkom stazom iz grada, a njegovim centralnim i najpopularnijim delom smatra se Vršačka kula. Srednjovekovno utvrđenje po verovanju je podigao despot Đurađ Branković nakon turske opsade Smedereva, želeći da odbrani posede u Ugarskoj. U potpunosti restaurirana i uređena za turističke posete (po opet simboličnoj ceni od 100 dinara), Vršačka kula je spektakularni vidikovac sa kog se mogu posmatrati Vršac i banatska ravnica, maltene kao iz aviona. U njenom podnožju nalazi se i nekoliko hramova, među kojima se posebno ističu katolička kapela Sv. Krsta i pravoslavni hram Sv. Teodora Vršačkog. Vršačke planine takođe predstavljaju destinaciju na kojoj bi ljubitelji prirode mogli provesti ceo dan. Ipak, imaju i jednu „manu“ – vetar koji duva gotovo neprestano čitave godine.

Vršački kraj poznat je kao vinogradarski, što se lako može zaključiti po beskrajnim čokotima vinove loze koji prekrivaju padine Vršačkih planina. Za sve ljubitelje rajskog napitka, selo Gudurica poznato je po vinarijama u kojima se mogu degistirati i kupiti vrhunska vina iz ovog kraja.

Ritiševska pivara

Sa Vršačkim planinama dosegnuta je i najdalja tačka ovog dvodnevnog izleta, pa sledi lagani povratak prema Beogradu, ali nešto drugačijim putem i sa novim usputnim atrakcijama. Ako su brojne vinarije preporuka za ljubitelje vina, pivopije ne bi trebalo da preskoče najstariju kraft pivaru u Srbiji Krugher & Brent, u selu Ritiševo. Iako smo poslednjih godina svedoci prave ekspanzije zanatskog pivarstva u Srbiji, ritiševska pivara je, svojim postojanjem od 1991. godine, verovatno prva među njima. Organizovan obilazak pivare, nažalost, nije moguć, ali kupovina odličnog piva po nešto povoljnijim cenama - itekako jeste.

Off road Deliblatskom peščarom*

Od Ritiševa, put vodi preko Uljme i Izbišta do sela Šušara, odakle počinje prava adrenalinska avantura prolaska kroz srce Deliblatske peščare. Naravno, pod uslovom da ovu deonicu prelazite automobilom. Naime, put koji povezuje sela Šušaru i Deliblato, asfaltiran je pre bezmalo 50 godina i danas na više mesta poseduje asfalt samo u tragovima. Zub vremena i meteorološki uslovi tokom decenija nagrizli su ovaj put toliko da na određenim deonicama dobro vozačko umeće predstavlja najveću vrlinu koju čovek može imati u datom trenutku. Deonica od 10-ak kilometara, u divljini peščare, prelazi se skoro čitav sat. Ako želite da budete „nežni“ prema svom vozilu, spora i oprezna vožnja je neophodna. Za ljubitelje ovakvih doživljaja, u Banatu verovatno nema bolje prilike od Deliblatske peščare. Za one pak kojima manevrisanje i izbegavanje rupa predstavlja više stres nego izazov, ostaje savet da u Uljmi nastave pravo prema Pančevu (uz eventualno zadržavanje i obilazak grada) i Beogradu.

*Put je prohodan po isključivo stabilnom suvom vremenu i ne preporučuje se u kišnoj sezoni!

Specijalni rezervat prirode Kraljevac

Ipak, ko prođe ovim putem neće se pokajati. U malom selu Deliblato, po kome i sama peščara nosi naziv, nalazi se Specijalni rezervat prirode Kraljevac. Kao veštačko jezero na rubu peščare, Kraljevac predstavlja pravu oazu biodiverziteta, mira i tišine, prirodnu harmoniju koju su prepoznale i mnogobrojne ptice močvarice, vidre, ali i kapitalni primerci slatkovodnih riba (som, šaran, amur). Najveću atrakciju ovog jezera ipak predstavljaju plutajuća tresetna ostrva, redak prirodni fenomen poput onog na Vlasinskom jezeru. Nažalost, kao zaštićeno područje, rezervat ne poseduje uobičajene turističke i ugostiteljske sadržaje.

Nakon uzbudljive vožnje kroz peščaru i potom relaksacije živaca na ovom lepom jezeru, sledi povratak u Beograd, preko Pančeva. U zavisnosti od vremena i umora, šetnja lepim Pančevom i obilazak najvećih atrakcija u gradu može zaokružiti ovaj dvodnevni đir po južnom Banatu.

Tip izleta: Dvodnevni

Prevoz: Automobil/motor

Okvirna kilometraža: 300 km

Fizički zahtevno: 3/5

Prosečan budžet (po osobi): 5,000 – 6,000 RSD