Zašto se bar jednom u životu mora u Šabac na vašar

Kada se pomisli na vašar, velike su šanse da će prve asocijacije biti slike Šabačkog vašara. Čak i oni koji ga nikada nisu posetili, verovatno su ga videli u novinama ili na TV-u. Ono što je “mercedes” u auto-industriji, to je Šabački vašar u industriji zabave za široke narodne mase.

Ovaj vašar je, nesumnjivo, kralj svih vašara u Srbiji. Vašar svih vašara i u regionu. Tamo se može naći sve - od igle do lokomotive, od praseta do girosa, od Silvane do Nirvane. Za one koji vole vašarsku atmosferu, gužvu, šarenilo i muziku sa svih strana, Šabac je krajem septembra prava stanica. Čak i oni koji nisu ljubitelji ovakvih događaja, makar sa dovoljne udaljenosti, treba da vide i osete ovaj svetleći, šareni fenomen u srcu Mačve.

Evo nekoliko razloga zašto na pitanje “Hoćemo li u Šabac na vašar?”, odgovor treba da bude “Ho-će-mo”.

Tradicija duga čitav vek

Malogospojinski vašar u Šapcu ima dugu tradiciju, dužu od čitavog veka. Sve je počelo zahvaljujući geografskom položaju grada. Grad koji se nalazi na raskršću puteva i reka, već je predodređen da bude značajna trgovačka raskrsnica i trgovinski centar. Zbog toga se u Šapcu još od srednjeg veka, kako beleži Srpsko geografsko društvo, odlično razvijala trgovina. Sredinom 16. veka, šabačka skela i šabački trg bili su mesto na kome se odvijala robno-novčana razmena. Ovaj deo grada i za vreme turske vlasti opstaje kao mesto vašara, ili kako su ih tada zvali - panađura. Tri veka kasnije, šabački trgovci sarađivali su i sa Trstom, Peštom i Bečom.

Kada su vašari u Srbiji prvi put i zakonski ustanovljeni Uredbom o držanju panađura, koja je doneta 1839. godine, kao jedno od 17 mesta u kojima su se održavali bio je naveden i Šabac. Važno je napomenuti da su svi vašari u Srbiji organizovani “na crveno slovo” - o velike praznike. Šabac je već imao dva, kada je početkom 20. veka uveden još jedan - vašar za Malu Gospojinu. Prva dva su se vremenom izgubila, a treći je postao asocijacija na Šabac i više od veka kasnije.

Vašar, koji je uvek u danima oko 21. septembra, preživeo je decenije, ratove, kiše i vetrove, epidemije i pandemije i ponosito ostao simbol Šapca do danas.

Nema čega nema

Velike su šanse da se baš ono što nedostaje u kući, dvorištu, vikendici, garderoberu, nađe na nekoj od tezgi najveće pijace na otvorenom u Srbiji. Igračke, činije, donji veš i čarape, nakit, fejk markirana obuća i odeća… Na vašaru nema čega nema i posetioci moraju bar nešto da kupe. Jer kako se vratiti praznih ruku sa vašara? Koliko je bogata ponuda možda govori i podatak da su jedne godine dva momka prodavala “kradene parfeme na akciji”. Svakako su imali najupečatljiviju reklamu.

Osim novih stvari tu je i deo vašara koji se zove “Dronjara” - mesto gde se mogu prodati i kupiti polovne stvari. Priča se da su se ovde ranije mogle naći i slike poznatih srpskih slikara koje se prodaju za svega par hiljada dinara. Verovatno slična priča kao kada je neko, na nekoj drugoj otvorenoj pijaci, malo južnije, za nekoliko hiljada prodao pokvareni televizor, za koji se ispostavilo da je Mac (koji naravno radi). Pa eto još jednog razloga da se ode u Šabac na vašar - možda i tamo neki Mac zaluta, ili bar još koja slika Miodraga Miće Popovića. Isplati se, zar ne?

Luna-park

Ova svetkovina pre mnogo godina bila je zamišljena više kao mesto okupljanja i druženja. Susret za trač-partiju i čašicu razgovora. Starinski odlazak u šoping i na dobru klopu. Danas naravno ne može bez toga, ali pre svega je neizbežna rečenica: “Ko uhvati lutku, dobija gratis vožnju”. 

Ringišpil, tvister, balerina ili kamikaza? Sve je u ponudi. Važno je samo ko je koliko spreman da plati i koliko je ko hrabar. Za one koji ne bi previše visoko, tu su “luda kola” ili ona kola na udaranje. A kad smo kod udaranja ništa bez “kruške”, čisto da se odmeri ko je snažniji. Onda soba smeha, pa soba straha i naravno brojne igre za one najpreciznije. Od pogađnja u obruč i kroz obruč, do obaranja raznoraznih figura. Naravno, sve uz plišanu igračku kao poklon za najbolje. Za one baš najmlađe tu su mini-vozići i vazdušni dvorci, a ako su dovoljno hrabri i mali rolekoster. 

Uglavnom, na Mihajlovcu gde je vašar tradicionalno postavljen ima svega, a ima i vremena da se proba jer obično traje po desetak dana.

Ništa bez pečenja i kafana

Tokom šetnje vašarskim “sokacima” smenjivaće se ljudi i sadržaji, ali nešto će sigurno pratiti goste u stopu - pomešani mirisi roštilja i pečenja. Potražnja za hranom je tolika da pojedini prodavci vrte ponekad i po 25 ražnjeva istovremeno. Okreću se prasad i jagnjad, dok se sa skara dime pljeskavice, kobasice, ražnjići u slanini i ostale đakonije.

Za one koji vole slatkiše, tu je standardna ponuda liciderskih srca, ratluka i meda, ali i brojnih drugih kolača dok se velike gužve prave oko štandova sa šećernom vunom.

Ipak, Šabački je vašar široj javnosti možda najpoznatiji po dobrom provodu. To su čuveni vašarski šatori koji funkcionišu kao kafane sa muzikom uživo. Ljudi se okupljaju kako bi popili i pojeli, a ako se dovoljno opuste mogu i da zapevaju uz neku estradnu zvezdu.

Pevačica Vendi je u Šapcu redovna, a njeni nastupi su najpoznatiji jer neretko završe na nekoj od društvenih mreža. Na Šabačkom vašaru pevali su mnogi, svako u svoje vreme. I danas na nekom od šatora gde se služi hrana za stomak i dušu mogu da se vide posteri brojnih pevača folk i narodne muzike koji su tu nastupali ili će tek pevati.

U tom spoju dima i mirisa hrane, dok svetlucaju crveni fenjeri oni hrabriji, uz omiljene pesme, mogu da zaigraju i sa nekom od plesačica koje su tu da dodatno “podgreju” atmosferu.

Posle dana i dana, reke ljudi, litara i litara popijenih sokova, piva, vode i drugih tekućina, posle tona hrane, ovaj prostor koji mnogi i dalje zovu Čivijaška republika, tone u san. Utišaju se zvučnici, umiri se graja. Pakuju se ringišpili i odlaze u neki drugi grad.

Do sledećeg septembra. I sledećeg vašara.