Razvoj avio turizma u Srbiji - od prvog leta do avio karata online
- Gostujući članak
- 5 min
- 15. februar 2022.
- Dobre priče
- PR
Aplikacije za pretragu letova i brza rezervacija avionskih karata putem interneta su naša sadašnjost, uz koju su nam željene destinacije pristupačne uz minimum prepreka i truda. Vazdušni saobraćaj danas je svima dostupan, pa je teško poverovati da su stanovnici naše zemlje nekada samo sanjali o letovima i dalekim destinacijama.
Iako zvuči kao davna prošlost, prvi let jedne domaće avionske kompanije obavljen je pre 90 godina, što i nije dug period s obzirom na brojne promene u avionskom saobraćaju koje su se dogodile od tada. Šta nam je sve donela evolucija avio turizma i kako je tekao njen proces?!
Prvi let iz Beograda bio je let do komšiluka
Avionska kompanija „Aeroput” bila je prva srpska avio kompanija, a takođe se može svrstati i među prve civilne avio-prevoznike uopšte. Naime, Aeroput je bila 10. avionska kompanija u Evropi, a 21. kompanija u svetu!
Početkom 1928. godine na Vazdušno pristanište Beograd sleteli su i prvi avioni namenjeni ovoj kompaniji. U pitanju su bili avioni francuske kompanije, tačnije četiri dvokrilca tipa Potez-29. Uz pet sedišta za putnike, dolet do 500 km i brzinu od 210 km na čas, ovaj model aviona je imao sve karakteristike koje su u to vreme nosili dobri putnički avioni.
Prvi let ove avionske kompanije, i ujedno prvi let iz Beograda, obavljen je 15. februara 1928. godine, a odredište je bio Zagreb. Nakon dva sata leta i nekoliko krugova oko Zagreba, avion je sleteo. Putnici na ovom letu bili su novinari i fotografi koji su dokumentovali ovaj važan istorijski događaj.
Nakon što je „probijen led”, na ovoj relaciji je uspostavljena i prva redovna linija domaćeg vazdužnog saobraćaja. Čak 80% popunjenih mesta tokom prve godine leta bio je i više nego dobar odziv, imajući u vidu da su cene karata bile visoke, ali i da se veliki broj putnika suočavao sa strahom od letenja.
Kako je Aeroput postao Air Serbia?
Narednih godina povećan je broj linija, a samim tim je došlo do povećanja broja putnika i flote kompanije Aeroput. Prekretnicu u razvoju domaćeg avionskog saobraćaja predstavljala je nabavka aviona tipa dragon rapid. Sa ukupnom dužinom domaćih linija od 2776 kilometara, Aeroput se našao među najrazvijenijim avionskim kompanijama u Evropi.
Zbog ratne opasnosti koja je usledila, celokupna flota i osoblje ove avionske kompanije mobilisani su u Vazduhoplovstvo vojske. Nakon okončanja rata formirano je novo državno preduzeće za vazdužni saobraćaj, i tako je nastala kompanija Jugoslovenski aerotransport, poznatija kao - JAT.
Svoj prvi zvanični let JAT je obavio prvog aprila 1947. godine na relaciji Beograd - Ljubljana. Doba JAT-a obeleženo je novitetima u vazdušnom saobraćaju u vidu mlaznih aviona, letelica većih kapaciteta i doleta, i generalno aviona koji su bili komforniji i ekonomičniji od svojih prethodnika. Boing 707 omogućio je otvaranje interkontinentalnih letova za Ameriku, Australiju i Kanadu.
Period od 1985. do 1990. godine često nazivaju „zlatnim godinama” Jugoslovenskog aerotransporta, međutim nakon raspada države obustavljen je i razvoj JAT-a. Poslednji pokušaj da kompanija vrati svoju slavu obeležen je promenom njenog imena u JAT Airways, ali je početkom 2008. godine ova kompanija definitivno otišla u istoriju.
Novo poglavlje u avionskom saobraćaju i avio turizmu Srbije otpočelo je potpisivanjem ugovora o strateškom partnerstvu sa kompanijom Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Osnovana je nova nacionalna avionska kompanija - Air Serbia. Nova kompanija je posle svega četiri godine poslovanja, 2017. godine, proslavila činjenicu da je njene letove koristilo čak 10 miliona putnika.
Aerodrom u Beogradu kao simbol srpskog avio turizma
Uspostavljanje stabilne avionske kompanije je samo jedan faktor u celokupnom razvoju avionskog turizma. Sporazum o otvorenom nebu i ukidanju šengenskih viza za srpsko tržište je značio dolazak novih avionskih kompanija u Srbiju. Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu je svojim putnicima obezbedio low cost letove, ali najviše opcija za putovanje i dalje imaju putnici beogradskog aerodroma Nikola Tesla.
Među avionske kompanije koje lete iz prestonice se svrstavaju i najpoznatiji avio prevoznici kao što su Air France, Qatar, Swiss, Lufthansa, Wizz Air, Easy Jet i druge, što našim putnicima pruža veliki izbor kada su u pitanju evropske i daleke destinacije.
Iako se, kada se govori o razvoju vazdušnog saobraćaja u Srbiji, pre svega misli na razvoj aerodroma u Beogradu, rad na unapređenju mreže aerodroma u celoj zemlji je takođe doprineo evoluciji avio turzima u našoj zemlji.
Razvoj avio turizma - rame uz rame sa razvojem tehnologije
Kao i na svim poljima života, tehnologija je u zaista velikoj meri uticala na razvoj avio turizma kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Svakako najznačajniju promenu predstavlja prelazak sa papirnih karata na elektronske.
Elektronske karte su putni dokumenti zavedeni u sistemu avionske kompanije, a kao i njihovi papirni prethodnici poseduju unikatan broj koji se automatski dodeljuje po rezervaciji. Pojednostavljen sistem olakšao je proces kupovine i olakšao celokupnu organizaciju putovanja.
Uz poseban dodatak sajtova koji za vas traže najpovoljnije ponude, brojni jeftini letovi iz Beograda se rezervišu online putem uz samo nekoliko klikova, putem modernih sajtova agencija za online rezervacije, kao što je portal Poleti.rs. Ne treba zaboraviti ni na razne aplikacije koje omogućavaju da pretražite ponudu i cene letova čak mesecima unapred, a onda uz srodne sajtove pronađete i najpovoljniji smeštaj za željeni period putovanja.
Veštačka inteligencija omogućila je i putovanje sa ličnim asistentom koji pruža sve relevatne informacije u vezi letova i promena u saobraćaju, kao i aerodromima na koje slećete po dolasku na željenu destinaciju. Aplikacija kao što je na primer GateGuru app sadrži sve neophodne informacije o sadržaju na više od 180 aerodroma, od kafića i restorana do vremena koje vam je potrebno za registraciju.
Dodatni sadržaji na aerodromima su takođe putnicima omogućili veću dozu komfora i tako dodatno doprineli razvoju avionskog turizma. Beogradski aerodrom svojim posetiocima nudi veliki broj prodavnica i restorana, kao i 4 salona za putnike određenih klasa i transfer do aerodroma.
Razvoj vazdušnog saobraćaja u našoj zemlji se nije dogodio preko noći. Interkontinentalnim letovima prethodio je veliki broj kraćih relacija. Stabilna nacionalna avionska kompanija kojom se danas ponosimo iza sebe ima i godine lošeg poslovanja. Brzom planiranju i rezervaciji avionskih karata prethodio je duži proces, a o komforu u kome danas uživaju naši putnici su u prvom komercijalnom avionu od svega pet sedišta mogli samo da sanjaju.
Ipak, godine, ali skoro i čitav vek napornog rada u kombinaciji sa napretkom tehnologije, omogućili su da avionski turizam naše zemlje sve više napreduje, a kao još važniji rezultat izdvaja se veliki broj zadovoljnih putnika.