PlanPlus - evolucija najstarije digitalne mape u Srbiji

Skoro 30 godina prošle su od dana kada je, u suterenu kuće u ulici Čarlija Čaplina na beogradskoj Paliluli, pokrenut projekat PlanPlus.

Jedna potencijalno velika ideja o stvaranju interaktivne digitalne mape grada, krenula je u realizaciju skromno i tiho, kao sasvim lokalna priča, bez naročito velikih očekivanja, ali je njena originalnost i svrsishodnost za kratko vreme postala pravo otkrovenje među našim sugrađanima.

Vremenom, ova sjajna ideja prerasla je u veoma ambiciozan projekat koji je od mape glavnog grada izrastao u digitalnu mapu i poslovni adresar čitave zemlje (koja je tada obuhvatala i Crnu Goru), sinonim za pretragu ulica i objekata u svim gradovima Srbije i svojevrstan brend koji živi i kontinuirano se razvija tri pune decenije!

Prisetimo se kako je sve počelo...

Početak...

„Ideja je nastala u oktobru '95. godine, sasvim slučajno“, priseća se Jovan Živadinović, suosnivač i vođa projekta. „U pauzi jednog naučnog seminara koji se tih dana održavao u Sava centru, privukla nam je pažnju interaktivna maketa ovog objekta. Klikom na naziv nekog od mnogobrojnih lokala, isti bi zasvetleo i tako ste lako mogli da se snađete i dođete do njega. Tako se, najprostije rečeno, rodila neka inicijalna ideja o stvaranju digitalne mape grada u kojoj bi korisnicima bio ponuđen najkraći put do određenog objekta u gradu. Neke naprednije opcije bile su naučna fantastika u to vreme“.

Kreiranjem softvera i digitalizacijom sadržaja sa turističkih karata preuzetih od lokalnih samouprava sa kojima je uspostavljena saradnja u narednim mesecima, Jovan je sa svojim kolegom i prijateljem Brankom, sačinio prvu kompletnu mrežu ulica u Beogradu.

„Prva digitalna mapa Beograda od sadržaja je imala samo uličnu mrežu i po koji važan objekat u gradu. U to vreme Windows, kao operativni sistem, bio je tek u povoju i relativno retko zastupljen, pa su prve mape nastale u MS DOS-u. Međutim, njihovo pohranjivanje tada moglo je biti jedino na disketama, a zbog malog kapaciteta memorije istih za instalaciju mape Beograda, na primer, trebalo vam je desetak takvih, što je i tada bilo nepraktično. Stoga, tu prvu verziju mape nikada nismo komercijalizovali“.

PanPlus pre Google-a

Tokom 1998. godine nastalo je prvo izdanje PlanPlus mape na CD-u. U vreme kada je i sam termin Google bio potpuno nepoznat, a postojanje Google mapa ni u najavi, Beograd je imao svoj digitalni plan grada. Bilo je to vreme kada je posedovanje računara bila privilegija, kada internet nije bio toliko prisutan i dostupan kao danas, internet oglašavanje nije postojalo, a pojam društvenih mreža bio je apsolutno nezamisliv.

„Prvi izlazak na tržište, PlanPlus je imao na Sajmu tehnike 1998. godine. Imali smo svoj štand, ljudi su radoznalo prilazili i zanimali se za naš proizvod. Diskove smo narezivali na licu mesta i pakovali po porudžbini, bilo je potrebno da sačekate dvadesetak minuta kako bi dobili originalni CD. Tadašnji rezači bili su prilično spori, ali još uvek nismo imali masovniju proizvodnju, pa to nije bio preveliki problem“, priseća se Jovan.

Ipak, bilo je jasno da PlanPlus ima ozbiljan potencijal. Proizvod je trebalo plasirati i predstaviti široj javnosti. Tako je u priču ušla Aleksandra.

„Prijatelj mi je pokazao flajer sa kratkim opisom projekta. Digitalna mapa Beograda na CD-u, u to vreme to je bilo pravo malo čudo! Na lepom omotu, sećam se, bio je ispisan slogan „Vaš grad u malom prstu“. Ideja mi se odmah dopala, bilo mi je jako zanimljivo i privlačno i odlučila sam da uđem u taj posao, iako sam tehnolog po zanimanju i prirodno nemam mnogo dodira sa softverima“.

Bombardovanje i razlaz 1999...

Aleksandra je u početku bila zadužena za promociju, prodaju softvera i marketing, ali kako je projekat „rastao“, a mapa postajala sve bogatija sadržajem, zaduženja i obaveze su postajale sve veće. PlanPlus mapa postajala je sve popularnija.

Međutim, tek što je projekat uzeo maha, ratno stanje u državi 1999. godine zaustavilo je razvoj PlanPlus-a. U teškim mesecima opšteg rasula u zemlji, digitalna mapa svakako nije bila prioritet. Malobrojna ekipa se razišla i projekat je, opravdano, ostavljen po strani.

„Delovalo je čak i da će sve pasti u zaborav“, priseća se Aleksandra, „Ali Jovan je ipak gledao u budućnost i nastavio rad na PlanPlus-u. Okupio nas je ponovo 2000. godine i ubrzo smo nastavili tamo gde smo, silom prilika, morali da stanemo godinu dana ranije“.

Novi početak doneo je i novu, unapređenu, verziju softvera pod sloganom „PlanPlus MMI“, a te iste 2000. godine pojavila se i prva verzija PlanPlus-a na internetu.

„Sadržaj mape u drugoj verziji dopunjen je detaljnim planovima Čačka, Kruševca, Niša i Novog Sada“, objašnjava Jovan, „a ceo softver pakovali smo na mini diskovima koji su se tada tek pojavili na našem tržištu. Bilo je to prilično sofisticirano i atraktivno izdanje za to vreme, ali nismo imali razvijenu prodajnu mrežu. Među prvima smo tada uveli i određenu vrstu zaštite od bespravnog kopiranja CD sadržaja, sistemom periodične validacije softvera, ali u opštoj poplavi piraterije tih godina, nismo najbolje prošli. Ipak, i to nam je bilo svojevrsno priznanje da imamo dobar proizvod - ljudi su želeli program, dopadao im se, bio je koristan“.

Najprodavaniji softver u Srbiji

Vremenom, CD verzija PlanPlus-a počela je da se prodaje u stotinama i hiljadama primeraka, a kupci su bili ljudi najrazličitijih profila i generacija, pojedinci i velike firme, ljubitelji mapa i novih tehnologija. Popularnost je bila očigledna i progresivna, trebalo je iskoristiti taj potencijal i komercijalizovati priču.

„Živela sam u Gornjem Milanovcu te 2002. godine kada sam videla oglas u novinama u kom jedna beogradska firma traži komercijalistu“, priča Vesna, prodavac sa najdužim stažom u Contrast-u. „Nisam nikada do tada čula ni za Contrast, niti za PlanPlus, ali odlučila sam da se javim i probam. Sećam se, dolazim u glavni grad, imam tremu, očekujem veliku firmu i mnogo zaposlenih, a susrećem se sa grupicom mladih ljudi, kreativaca i entuzijasta, koji pritom poseduju i odličan proizvod u koji sam se momentalno zaljubila. Ostalo je istorija, iza našeg prodajnog tima su hiljade klijenata, od najvećih kompanija i korporacija u zemlji do malih porodičnih firmi“.

Poslednjih 15 godina, za reflektovanje stvarnosti u digitalni format PlanPlus mape najzaslužniji je Vlada.

„U Contrast sam došao kao klinac, sa 20 godina. Kao neko ko je bio fasciniran računarima i odrastao uz kompjuter, bio sam upoznat sa PlanPlus-om, koristio sam ga i u jednom momentu poželeo da to i radim. Moj prvi posao, sećam se, bio je obilazak Beograda biciklom, sa odštampanim mapama na A4 listovima, i beleženje jednosmernih ulica, zabrana skretanja, notiranje novih naziva ulica, itd.“.

Vlada je u firmu došao u trenutku kada se pripremala nova verzija mape „PlanPlus 2003“. Ova verzija je po prvi put, osim osnovne funkcije pronalaženja adresa i javnih objekata, nudila i mogućnost navigacije pa je tako korisnicima ponuđen izbor najkraćeg puta automobilom, linijama gradskog prevoza ili pešice. Proširen je sadržaj pa su se na ovom izdanju našle detaljne mape 14 gradova u Srbiji. PlanPlus postajao je sve ozbiljniji i zahtevniji projekat, u svakom smislu.

„Vektorizacija puteva sa topografskih karata bio je dugotrajan i pomalo dosadan posao“, priseća se Vlada, „ali na taj način dobili smo kompletnu mrežu glavnih puteva u Srbiji, koja se našla na narednoj CD verziji pod sloganom „PlanPlus 2006 – Srbija u digitalnom svetu“. U narednim godinama, kolega Ivan i ja smo se službenim automobilom, opremljenim adekvatnim uređajima, GPS-om i laptopom, provezli doslovno svim putevima u zemlji, snimili i „iscrtali“ kompletnu putnu mrežu Srbije i Crne Gore“.

iGO, TomTom, Here...

Najkompletnija mapa Srbije i Crne Gore koja je postojala u tom trenutku privukla je pažnju i nekih svetskih kompanija iz oblasti auto navigacije. Tako se PlanPlus mapa našla i u brojnim uređajima, automobilima i vozilima koji su koristili aplikacije iGO, Mio, Mireo i dr. Tih godina PlanPlus je ostvario saradnju i sa svetskim gigantima u oblasti auto navigacije, kompanijama TomTom i Here, sa kojom i danas uspešno sarađuje.

„To je definitivno zlatni period PlanPlus-a i vreme kada je naša mapa bila na vrhuncu popularnosti, jer još uvek nije bilo adekvatne konkurencije“, kaže Jovan, „Google je tek počinjao sa razvojem mapa, a za njim su to počele da čine i neke druge kompanije. Razume se, kada imate sopstveni satelit u svemiru taj razvoj ide mnogo brže. Uz sve to, danas su dostupnost interneta i njegovo korišćenje mnogostruko uvećani u odnosu na period pre desetak godina, informacije su dostupne na svakom koraku. Ipak, naša mapa je i dalje konkuretna i u nekim detaljima preciznija i ažurnija od drugih. Naša prednost je što smo tu, u lokalu“, ističe Jovan.

Jedan od najpopularnijih portala u zemlji

Upravo taj globalni trend rasta i dostupnosti interneta doveo je u pitanje smisao postojanja CD verzije PlanPlus-a. Stoga je ta praksa 2011. godine i definitivno prekinuta, poslednjom CD verzijom „PlanPlus 10+“. Od tada, PlanPlus funkcioniše isključivo kao online servis, a svoju veliku popularnost preneo je i na web. U izboru uglednog magazina PC Press, više puta je izabran za najbolji domaći online servis. Definitivna „selidba“ na internet, međutim, uslovila je promenu strategije poslovanja i svojevrsnu evoluciju PlanPlus-a. Kao jedan od najpopularnijih sajtova u zemlji, PlanPlus danas predstavlja vrlo značajan prostor za oglašivače.

„Svakoj firmi, a naročito onoj koja nema svoj vebsajt ili tek započinje svoje poslovanje na srpskom tržištu, odgovara da se nađe u našem adresaru jer će zahvaljujući autoritetu koji PlanPlus ima, kao dugogodišnji brend, uglavnom biti bolje rangirana u internet pretrazi nego da nastupa samostalno“, objašnjava Nikola, SEO operater u Contrast-u. „Pa čak i velikim firmama i kompanijama, u cilju sopstvene SEO optimizacije, znači da se nađu u PlanPlus adresaru. Internet je sadašnjost i svakako budućnost, polako se sve „seli“ na net i pozicija neke firme na Google-u ili nekom drugom pretraživaču može biti od ključnog značaja za njeno poslovanje“.

Rast interneta i jačanje konkurencije „gura“ PlanPlus da stalno napreduje i prati trendove savremenog poslovanja.

„To nije uvek tako lako, ali trudimo se da držimo korak sa najvećima“, ističe Stefan, dugogodišnji programer u Contrastu-u.

Od firme koja je na početku brojala dva čoveka, Contrast danas ima dvocifren broj zaposlenih i još veću mrežu saradnika. Ipak, posvećenost projektu je ista kao i prvog dana.

„Po broju zaposlenih u odnosu na veličinu projekta, mi smo relativno mala firma, ali možda baš zbog toga, osećaj i zalaganje su takvi kao da je u pitanju porodični biznis“, završava Vlada.