Niški brevet - “hodočašće” biciklista koje vodi do Pariza

Pravi izazov i užitak za bicikliste širom Srbije od 2021. godine se održava i u Nišu. Serija breveta od tri puta po 200, zatim 300 i 400 kilometara, organizuje se u najvećem gradu na jugu Srbije, a ujedno je i prilika da se upoznaju prirodne lepote regiona, testira sopstvena volja i kondicija. To znači da više puta godišnje biciklisti kreću iz ovog grada vožnju stazama koje obilaze mesta na jugu Srbije i vraćaju se nazad.

U Nišu se ovo “hodočašće” biciklista iz Srbije i regiona održava u martu, prvog dana proleća, kada je i vreme za vožnju na otvorenom uglavnom idealno. Tada biciklisti treba da pređu rutu dugu 200 kilometara. Sledeći termini niškog breveta su u avgustu kada se vozi ruta od 300 kilometara, zatim dva u septembru od 400 i 200 kilometara, i poslenji ponovo najkraći brevet je u oktobru.

Organizatori breveta u Srbiji su Randonneurs Serbia, dok je konkretno za niški brevet zaslužan entuzijazam nekoliko pojedinaca, među kojima su Miodrag Ivanović i Marko Herman.

Kratka istorija breveta

Breveti koji se organizuju u Srbiji deo su francuske organizacije Audax Club Parisiene koja postoji duže od jednog veka. Od 1976. godine daje licence organizatorima u drugim državama da priređuju brevet vožnje u skladu sa njihovim pravilima.

ACP svake četvrte godine organizuje veliki brevet dužine 1.200 kilometara na relaciji Pariz-Brest-Pariz, koju treba preći biciklom za maksimalno 90 sati. Za ovu zahtevnu vožnju se prijavljuju i kvalifikuju oni koji brevet vožnje po ACP pravilima završavaju bilo gde u svetu, pa tako i u Srbiji i Nišu. To znači da uslov za učešće ispunjavaju oni koji su pre toga u zadatom roku završili vožnje od 200, 300, 400 i 600 kilometara, odnosno ukupno najmanje 1.500 kilometara na biciklu.

Prema podacima sa zvaničnog sajta, prvi brevet u Srbiji organizovan je marta 2011. godine, ali ih je bilo i ranije. U Nišu je zvanično prvi brevet organizovan na stogodišnjicu održavanja prvog breveta u svetu - 11. septembra 2021. godine. Biciklisti su tada vozili rutu od 200 kilometara do Sijarinske Banje i nazad i to preko Bojnika, Lebana i Medveđe, dok se u povratu za Niš vozilo kroz Medveđu, Lebane, Leskovac i Pečenjevce.

Brevet nije trka već vožnja za sopstveni rekord

Brevet je dugačka biciklistička vožnja u kojoj nema pobednika. Svi učesnici imaju cilj da zadatu rutu završe u definisanom vremenskom roku. Najmanja distanca je 200 kilometara sa rokom od 13 sati i 30 minuta. U Srbiji se često voze i rute od 300 kilometara (rok 20 sati) i one od 400 kilometara (rok 27 sati).

Ipak, sve češće se organizuju i duže vožnje, a svi koji brevet završe u roku dobijaju potvrdu da su to uspešno učinili i mogu da poruče sebi finišersku medalju. Uz zvanične distance, često se organizuju i kraće vožnje na 100 kilometara kako bi novi učesnici osetili organizovane vožnje, s tim što one nisu deo zvaničnog breveta.

Zašto se voze baš ove distance

Vlasnik licence, francuski ACP, definisao je dužine koje se voze - 200, 300, 400, 600, 1.000, 1.200 i nadalje. U zavisnosti od dužine i rok za završetak se izračunava u skladu sa definisanim pravilima. Vreme teče od starta i na svakom učesniku je koliko će voziti i kojom brzinom, kada će praviti pauze, itd.

Termini za brevete su definisani dogovorom organizatora iz Srbije. Pored zvaničnog nosioca licence za Srbiju vše ljudi se volonterski prihvatilo posla organizacije breveta u svim delovima zemlje. Motivacija im je uglavnom da organizuju vožnju u kojoj će gosti uživati, videti lepe predele i družiti se tokom i nakon vožnje.

Ko su učesnici i učesnice breveta

Biciklisti koji učestvuju na brevetima dolaze iz svih krajeva Srbije, mada ih tradicionalno najviše ima na severu - Beograd i Vojvodina, jer je priča sa brevetima u Srbiji krenula iz Inđije. Na jugu se vremenom sve veći broj biciklista iz Niša, okoline i drugih južnijih gradova počeo priključivati, pa je ubičajeno da na svim vožnjama učestvuje 200 do 300 biciklista.

Inače, domaći breveti nisu ograničeni samo na državljanje Srbije, već može učestvovati bilo ko, pa nije retkost da bude gostiju iz inostranstva. Neke od država iz kojih su učesnici bili u Nišu su Rusija, Belorusija, Bugarska, i druge. Organizatori svedoče da pojedini dođu samo na jedan brevet, dok drugi učestvuju u više njih.

Preporuke za buduće brevetaše

Brevet je dobar izazov za bicikliste koji uživaju u drumskim vožnjama, kojima distance od 100 kilometara nisu prevelik problem i žele neki naredni izazov, a pritom bi da imaju i društvo. 

Svaki biciklista koji može da izveze 100 kilometara i nakon toga se ne oseća potpuno iscrpljeno, može da izveze i rutu od 200 kilometara. Stoji napomena jednog od organizatora da brevet svojim vremenskim organičenjem dodaje dodatni nivo težine.

Iz sezone 2024. kao najveće domaće brevetaško dostignuće ističe se vožnja oko Srbije u dužini od 2.000 kilometara, koju su izvezli trojica domaćih biciklista. Ipak, ovaj podatak ne treba da uplaši početnike, jer za ovakve poduhvate je potreban duži biciklistički staž.

Sa kakvim biciklom je najbolje voziti brevet

U vožnji breveta dozvoljena je upotreba svake vrste vozila pogonjenog isključivo ljudskom snagom, navodi se na sajtu organizatora. Tu ubrajaju specijalke, MTB, fixie, velosipede, ležece, tricikle, velomobile, tandeme, hand bike-ove, i sve one koji su u skladu sa zakonskim propisima o bezbednosti saobraćaja i državnim pravilnicima o tehničkim uslovima za te vrste vozila.

Ipak, iskusni brevetaši kažu da je idealno da bicikl bude prilagođen vožnji po asfaltu sa dovoljnim rasponom brzina kako bi moglo lako da se vozi uzbrdo, a na ravnom održava brzina od 20 i više kilometara na sat. To su drumski bicikl, zatim gravel bicikl (eventualno sa gumama za vožnju po asfaltu), hibridni (liči na drumski ali ima ravan volan, može da ima nešto deblje gume) i treking bicikl (kao hibridni, ali ima napred i amortizer koji ublažava neravnine na putu).

Šta još poneti na brevet

Tokom vožnje breveta treba imati kacigu, a poželjna je i druga zaštitna oprema, jer biciklisti prolaze putevima gde ima i ostalih vozila - automobila, motocikala, šlepera, itd. Svako je samotalan učesnik u saobraćaju i zato mora poznavati propise, radi svoje i bezbednosti ostalih učesnika.

Voda, sendviči, čokoladice i drugi okrepi su takođe obavezni u ovakvim vožnjama, a ponekad ih organizatori i dele na kontrolnim tačkama. Svakako, potrebna je dobra volja i solidna kondicija, motivacija i ekipa koja pored sopstvenih nogu, “pogoni” učesnike da dođu do cilja.