Najpoznatija srpska vinogorja i njihovi predstavnici

In Vino veritas ili u ,,vinu je istina'', kaže stara latinska poslovica. Istina je i da je Srbija bogata vinovom lozom, da su njena vinogorja plodonosna i da ih odlikuju različite sorte grožđa. Zato se vina iz svih krajeva zemlje piju sa posebnim uživanjem, a o njihovom kvalitetu svedoče i brojne nagrade u konkurenciji sa čuvenim evropskim vinima. Duga je tradicija proizvodnje ovog božanskog pića u Srbiji, a poslednjih decenija ona je posebno unapređena zahvaljujući modernim tehnologijama i sve većoj popularizaciji vinogradarstva. Naravno, kako se vino na ovim prostorima pravi vekovima pa i milenijumima, zadržalo se u u tom procesu još dosta toga tradicionalnog. U narednim redovima izdvajamo najpoznatija srpska vinogorja i vinarije koje su njihovi najbolji predstavnici.

Magija sa istoka Srbije - negotinsko vinogorje

Jedan od najpoznatijih vinogradarskih krajeva Srbije, sa pozamašnom tradicijom u proizvodnji vina, jeste Negotinska krajina koja ima skoro 1000 hektara pod vinogradima. Prostranstva uz Dunav koji je i prirodna granica sa Rumunijom i Bugarskom, sa pogodnim reljefom i mnogo sunčanih dana godišnje, pogodna su gajenje vinove loze. Mnoga srpska vina nastaju upravo od grožđa iz negotinskog vinogorja.

Čuvene negotinske pimnice, čitava vinska naselja, nastale su još krajem 19. veka, a svoj procvat su doživele kada su biljne vaši uništile lozu u gotovo čitavoj Evropi. Negotinska krajina sačuvana je od ove pošasti zahvaljujući specifičnom položaju i klimi, te je tako postala glavni izvoznik vina za čitav stari kontinent, a samim tim je privukla i mnoge vinske stručnjake koji su odavde uzimali čokote. Neki od najpoznatijih proizvođača vina iz negotinskog kraja su vinarije Matalj, Raj, pimnica Perić i mnogi drugi.

Čokoti iz legendi - vršačko vinogorje

Već vekovima se u okolini Vršca gaji vinova loza najrazličitijih i najstarijih sorti. Ovaj kraj je toliko duboko povezan sa vinom, da su mnoge legende vezane za nastank i ispijanje ovog pića. Jedna od njih kaže da je loza izrasla iz štapa Svetog Save, uprkos tome što su čokoti u ovom kraju davali grožđe još u doba Rimljana. Enofili će posebno uživati u vinima iz ovog kraja, koje ima više od 2000 hektara pod čokotima, prevashodno sorti župljanka, rkaciteli, šasla bela i kreaca, italijanski rizling, smederevka, muskat otonel, beli burgundac, šardone. Vršački vinogradi na istoimenom bregu još od kraja Drugog svetskog rata opijali su čitavu Jugoslaviju. Od 2017. godine ovaj vinski gigant postao je vinarija Drašković. Oni proizvode čuveni Banatski rizling, kao i mnoga druga klasik i premijum vina.

Turbulentna istorija vina iz fruškogorskog vinogorja

Još jedno čuveno vojvođansko vinogorje koje datira iz doba Rimljana, vinogorje na Fruškoj Gori, vekovima unazad miluje osetljiva nepca zaljubljenika u vino. Istorija pravljena vina u ovom kraju je bogata i turbulentna, a svedoči da su čak milenijum posle Rimljana čokote na sremsku planinu doneli francuski monasi. Sada ovde uspevaju sorte grožđa hamburg, frankovka, šardone, merlo, kaberne sovinjon, italijanski i rajnski rizling i mnoge druge. Srem može da se podiči sa vinogradima na čak 2100 hektara. Vinarije Erdevik i Deurić neki su od najpoznatijih proizvođača sa Fruškogorskog vinogorja, koji posebnom magijom pretvaraju lozu u nebeski napitak.

Smederevsko vinogorje - sorta grožđa nazvana po gradu

Još jedno vinogorje uz Dunav, koga karakteriše veliki broj sunčanih dana, što grožđu daje slatkoću, a vinu posebnu draž - smederevsko vinogorje iznedrilo je mnoge poznate vinarije. Tu su vinareije Jeremić, Despotika i Dobrava Gale, kao i podrum Ilić i mnoge druge kuće koje se bave proizvodnjom vina, a još čuvenije je svakako vino Smederevka koju je makar jednom u životu probala većina ljudi u Srbiji. Samo ova sorta grožđa se gaji na oko 300 hektara, što je trećine površine čitavog vinogorja. Baš u okolini Smedereva svoje vinograde imali su mnogi srpski vladari, između ostalih i knez Miloš Obrenović. Ovo dodatno potvrđuje kvalitet vina koje nastaje od grožđa smederevskog vinogorja.

Knjaževačko vinogorje sa vinarijom starom skoro jedan vek

Mnogima je prva asocijacija na Knjaževac čuveni Džervin, nekadašnji državni gigant koji je proivodio i izvozio na milione litara ovog alkoholnog napitka. Podrum Džervin osnovan je pre skoro jednog veka, preciznije 1927. godine, kada je imao 700 hektara pod vinogradima. Od 2017. Džervin se vraća na scenu sa starim brendovima poput Dubravke i Schlossberg koji se nekada izvozio za Nemačku. Novijeg datuma je vinarija Jović, koja se nalazi u Potrkanju na nekoliko kilometara od Knjaževca i na 15 hektara gaji sorte vranac, šardone, kaberne sovinjon, muskat hamburg, sovinjon blank, vranac i rajnski rizling. Pored ovih sorti u knjaževačkom vinogorju uspešno se gaje i kavčina, plovdina, rkaciteli i župljanka, pino noar, frankovka, širaz.

Mesto na kome svi prave vino - župsko vinogorje

Aleksandrovačka Župa još jedno je srpsko podneblje koje obiluje vinovom lozom. Župsko vinogorje je najveće u Srbiji, jer se vinogradi prostiru na oko 3000 hektara. Muzej vina i vinogradarstva koji je pre oko 20 godina osnovan u Aleksandrovcu, najbolje svedoči o vinskoj tradiciji i kulturi koja u ovom kraju živi vekovima unazad. Značajan momenat u razvoju vinogradarstva u ovom kraju vezan je za slavne Nemanjiće, osnivače srpske srednjovekovne države. Nekoliko župskih sela počelo je u 12. veku da gaji vinovu lozu i pravi vino za manastir Studenicu, nakon Studeničke povelje koju je doneo Stefan Nemanja. Slično pimnicama u negotismom vinogorju, u Župi takođe postoje naselja u kojima se pravi vino, taozvane poljane. Prokupac i tamnjanika su najpoznatije sorte ovog vinogorja, a na hiljade je individualnih proizvođača vina.

Vina iz svih epoha - matejevačko i sićevačko vinogorje

Vinova loza i kultura ispijanja vina nije zaobišla ni jug Srbije, a u okolini Niša čuveno je matejevačko i sićevačko vinogorje. Na ovim prostorima vinova loza gajila se i mnogo pre naše ere, a trenutno se gaje sorte urgundac crni, burgundac beli, šardone, rizling rajnski, kaberne sovinjon, kaberne frank, game crni i bojadiser, merlo, alikant buše, vranac prokupac i mnoge druge. Vinarija Status i podrum Malča najpoznatiji su predstavnici ovog kraja. Proizvodnja vina kod njih se može posmatrati kroz epohe, od Rimljana, preko Nemanjića, do vinskih podruma s početka 20. veka i savreme vinarije.

Raznolikost sorti, klimatskih uslova, odležavanja i opremljenosti srpskih podruma i vinarija, uticaće na to da ponuda vina u Srbiji bude raznovrsna. Zato će svi ljubitelji vina sigurno naći svoje omiljeno ili više njih, koje će konzumirati uz dobro parče mesa ili kvalitetan sir. Valja još napomenuti da je čaša vina dnevno i preporuka za dobro zdravlje i dugovečnost, što dodatno podstiče prepuštanje ovom zadovoljstvu.