Miljan Miljanić | Poreklo naziva ulica

Miljan Miljanić (1930 – 2012) bio je legendarni srpski i jugoslovenski fudbalski trener, dugogodišnji selektor reprezentacije, doživotni i naposletku počasni predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije.

Poreklom Crnogorac, rođen je u Bitolju, a odrastao i najveći deo života proveo u Beogradu, gde je završio i Ekonomski fakultet.

Poput većine dečaka tog vremena voleo je fudbal, doguravši do prvog tima Crvene zvezde. Zbog povrede, igračku karijeru završio je rano, da bi se potom vrlo brzo preorijentisao na trenerski posao, koji će mu u potpunosti odrediti život i učiniti ga globalnom legendom najpopularnije sporedne stvari na svetu.

Punih deset godina Miljan Miljanić pekao je zanat u omladinskoj školi Crvene zvezde, da bi 1966. konačno postao i trener prvog tima. Na ovom mestu ostaće u narednih osam sezona, tokom kojih će se Zvezda kvalitetom i titulama nedvosmisleno izdvojiti u odnosu na najvećeg konkurenta i sve druge klubove u tadašnjoj Jugoslaviji. Pored šampionskih titula, posebno se ističe Miljanićev značaj u kreiranju pobedničkog mentaliteta Crvene zvezde, kao kluba, što će predstavljati temelj za najveće uspehe ovog kluba koji će dolaziti u narednim decenijama.

Nakon osam godina u Zvezdi i mnoštva osvojenih trofeja, Miljanić postaje trener najvećeg kluba na svetu - Reala iz Madrida, sa kojim će takođe u više navrata osvajati špansko prvenstvo i kup. U jednoj prilici, šampionski pehar primiće direktno iz ruku ozloglašenog španskog diktatora Franka.

Fudbalska filozofija Miljana Miljanića zasnivala se na analizi protivnika do najsitnijih detalja, igri kratkih pasova, kao i na vrhunskoj fizičkoj pripremi sopstvenih igrača. U tom pogledu, Miljanić je pre više od pola veka bio pionir filozofije koja je u današnjem fudbalu možda i aktuelnija nego ikada.

U čak četiri navrata Miljanić je bio i selektor reprezentacije Jugoslavije, predvodeći je na dva svetska prvenstva, ali nažalost, bez uspeha koji bi zadovoljili domaću javnost. Neprikosnoveni trener, kog su svi ostali posmatrali kao apsolutni autoritet, trpeo je kritike zbog svoje često defanzivne taktike, iako je u timu uvek imao ubojite napadače poput Džajića, Petkovića, Bajevića, Pižona, Šurjaka, Vujovića, Sušića i drugih. Rezultati reprezentacije jednostavno nisu pratili uvek visoka očekivanja jugoslovenske javnosti, zbog čega je Miljanić, kao alfa i omega domaćeg fudbala, čak okarakterisan i kao grobar nacionalnog tima.

Ipak, Miljanovo znanje i ugled u svetu fudbala ne bi se smeli dovoditi u pitanje, jer uz njegovo ime stoje i nebrojena priznanja FIFA-e, UEFA-e, te najvećih legendi koje je fudbalska igra iznedrila.

Nakon povlačenja sa selektorske pozicije, Miljan Miljanić je gotovo dve decenije proveo na mestu predsednika Fudbalskog saveza Jugoslavije, uključujući i vreme kada se njen verovatno najbolji sastav ikada - u ratnom vihoru raspao (1991-1992).

Miljan Miljanić preminuo je u 83. godini i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana, na beogradskom Novom groblju. Počast mu je, tom prilikom, ukazao čitav fudbalski svet, uključujući i najveće zvezde tadašnjeg Real Madrida predvođenih Žozeom Murinjom.

Kako to obično biva, u znak sećanja na fudbalsku legendu ime Miljana Miljanića ponela je i jedna ulica u Beogradu.