Mali Kikladi – Maldivi Egeja

Miloš Ničić
6 min
22. maj 2019.
Vodič

Većina danas naseljenih i nenaseljenih ostrva egejskog akvatorijuma tokom ledenog doba bili su deo velikog kopnenog masiva - tek nakon što je nivo svetskog mora porastao cca 9000. godina pre Hrista, Egej je usled povećanja nivoa preplavio jedinstveno kopno, stvarajući tako sijaset malih ostrva čije oblike i danas razaznajemo. Mala, radom i duhom obujmljive veličine, ova ostrva su naseljena još od kamenog doba, a svoj vrhunac tokom starog veka su doživljavala tokom Bronzanog doba, kada se pojavila Kikladska kultura.

Mali Kidladi sastoje se od 32 ostrva i hridi, od kojih je tek nekoliko naseljeno - Ano Koufonisi, Irakleia, Donousa i Schoinoussa. Idealni odnos, jer je moguće upoznati sva naseljena ostrva tokom jednog dužeg boravka, a čak i posetiti neke od nenaseljenih za poseban užitak. Glaronisi je posebna preporuka zbog spektakularnih obalnih špilja iznad kojih se uzdišu litice.

Nasleđe se, kao i na mnogim drugim ostrvima, prepoznaje u arheološkim nalazištima iz klasičnog perioda, ali i rimskog doba, dok su tokom srednjeg i početkom novog veka, ova ostrva patila od stalnih upada pirata. Morski razbojnici, koji su harali ovim akvatorijumom jer su često nailazili na trgovačke brodove raznih imperija, koristili su prirodne luke i špilje ostrva kao svoja utočišta, čineći često zulum lokalnom stanovništvu i onemogućavajući progres. Višedecenijsko prisustvo pirata kao sile s mora koja prednosti ostrva koristi tek povremeno, stvorila je duboku nesigurnost u budućnost i poredak, te su mnoga ostrva napuštana i zapostavljana. Ovakva depopulacija ostavljala je za posledicu da velike površine zemlje prelaze u ruke Pravoslavne crkve, koja od 11. veka predstavlja najvećeg zemljoposednika ovih ostrvskih dragulja (većina ostrva malih Kiklada predata je tada manastiru Hozoviotissa na susednom Amorgosu, što je i danas osetno u ostvrskim ekonomski-društvenim odnosima). Ekonomski razvoj i hvatanje koraka sa svetom bezmalo svuda u Egeju bili su nezamislivi, jer se drugi potencijalni osvajači – bilo da je reč o Osmanlijama ili Mlečanima – nisu odlučivali za izgradnju utvrđenja, vojnih garnizona, te tržnica i gradskih jezgara.

Upravo su u takvoj klimi postpiratskog stanja ova ostrva dočekivala 20. vek - bivajući u razornom raskoraku sa naprecima zapadnog sveta jedino što su ona mogla da ponude to je jedinstven ostrvski lafstajl, začinjem mirom, tišinom i sporošću koja obećava da će „sve biti u redu“. Takve nematerijalne aspekte su ostrvljani, uz veliku pomoć svetski poznatih imena književnosti, filma, gastronomije itd. (Lorens Darel, Henri Miler, Konstantin Kavafi i dr.), upakovali u turističke proizvode koji su danas na vrhovima svetskih destinacijskih lista. Uprkos tome, život na ovim ostrvima je malo promenjen od kada su pirati napustili svoje morske zabrane, jer su zime izrazito antiturističke i predstavljaju vreme kada se lokalno stanovništvo vraća u svoje okvire i rekuperira taj nadaleko poznat i potraživan gostoljubiv duh ostrva. Tokom 80-ih i 90-ih godina, ova ostrva, a posebno Koufonisia, bila su letnji cilj mnogih Grka, ali i inostranih turista, koji su tražili ekskluzivan i sofisticiran odmak od Mikonosa, a pronašli su ga u mirnoći ovog akvatorijuma.

Ano Koufonisi ima blizu 450 stanovnika i jedno je od prvih stanica na kojima ćete se obresti, krenete li sa Naksosa na put po Malim Kikladima, a prvo iznenadjenje koje će dočekati posetioce jeste sama veličina ostrva, koje je dugačko jedva 3.5 kilometra, a dve najudaljenije naseljene tačke prelaze se za malo više od pola sata hoda. Turizam velikih hotelskih monada koje krase all-inclusive usluge koncentrisane oko bazena nije zahvatio ova ostrva, te će smeštaj ovde često biti u nečijim domovima, u sobama lepo i skladno pripremljenim za boravak na odmoru, ali nikada sasvim daleko od porodice i životne dinamike vlasnika objekta. Zato se često mogu sresti grupice turista koji kampuju u nekom hladu mnogobrojnih maslina, uprkos zvaničnoj zabrani free camping-a koja važi u celoj Grčkoj. Atmosfera na ostrvcu Ano Koufonissi je čak i za aršine grčkih ostrva veoma relaksirana, te se niko neće obazirati ako u kupaćem kostimu sednete u tavernu ili čak prošetate mestom.

Ostrvo krasi tek šest plaža, koje se kao male peščane enklave gnezde između jalovih polja, nudeći mesto za kupanje bez obzira sa koje strane vetar duva; najpoznatija je plaža Pori, čiji beli pesak i zapanjujuće prozirna boja ostavljaju bez daha. Odrazi malih ribarskih barki, često drvenih i davno ispucale farbe, koji se ipak svakodnevno koriste, izgledaju posve nestvarno i kontrastno kada se posmatraju u osnosu na tako čistu i prozirnu vodu. Taverna Kalofego i večernji bar na rivi Sorokos su mesta koja bi trebalo posetiti zbog autentičnosti i prijemčivog stila. Ukoliko vam je na raspolaganju plovilo ili raspoloženi lokalni ribar, obavezno otplovite do nenaseljenog Kato Koufonissi-a, gde se na celom ostrvu nalazi samo jedna osoba – Janis – vlasnik, kuvar i poslužitelj u svojoj taverni. Janisov lokal poznat je širom Malih Kiklada, što zbog izvrsne kuhinje, što zbog „narodnih“ mudrosti ispisanih po zidovima, te pored upozorenja u stihu da je veresija ukinuta, naći ćete i poneko suštinsko podsećanje, npr „ljubav za ceo život, strast za danas“. Ukoliko ima svežeg ulova, ne propustite oktopod kod Janisa.

Poseta Malim Kikladima bila bi nepotpuna bez pristajanja u luku Schinoussa, na istoimenom ostrvu, drugom po gustini naseljenosti ovog arhipelaga nazvanom po žbunastom rastinju iz roda mastika (Schino na Grčkom) koje niče svuda po ostrvu. I ovde će boravak biti isprepletan gostoprimstvom lokalaca, koji najčešće dočekuju svoje goste na samom pristanu i uz pomoć oko prtljaga, vode vas do soba. Ta neodvojivost turističkog iskustva od života, pa i prisustva lokalnog stanovništva, je posve blagotvorna za posetioce, jer podseća da smo mi ipak gosti u nečijem životnom prostoru i da je za upoznavanje destinacije potrebno mnogo više od samostalnog lutanja (za koje, inače, postoji dovoljno vremena i mogućnosti) sa mapom u ruci. Tako ćete od svog domaćina ili domaćice saznati da se na ostrvu održavaju trke magaraca, koji su do 80-ih godina 20. veka bili jednini vid transporta na ostrvu. U znak sećanja na ove nezamenljive saputnike ostrvljana, svakog avgusta Schinoussa će upriličiti trku i feštu u njihovu čast. Ti vas magarci mogu odvesti do proplanaka sa crkvom i vetrenjačom, do plaža Psili Ammos ili Tsigouri, ali i do taverne Meltemi, odakle pogled sa čaše retsine pada direktno u zaliv azurne boje vode.

Odlazak u obilazak Malih Kiklada je poseban doživljaj zbog značajnog truda koji je potrebno uložiti kako bi se do tamo stiglo. Baš zbog toga, ova ostrvca koja bi po mnogim drugim parametrima savremenog života komotno mogla biti i nenaseljena, pružaju zanosnu mogućnost revitalizacije kroz čistu životnost njihove svakodnevnice. Ukotvljavanje broda Express Skopelitis, koji povezuje regularnom linijskom službom sva ostrvca arhipelaga uvek je radostan čin, kada se lokalni svet okupi kako bi preuzeo bakaluk pristigao sa većih ostrva ili dočeka prijatelje ili turiste. Ako vas dugotrajno putovanje do destinacije raduje, a ne sputava, budite sigurni da su Mali Kikladi izbor vredan truda.