“Mačkare” - sremski karneval poput venecijanskog

Oni koji bi da dožive običaje stare više stotina godina, ali ne toliko uobičajene za ove prostore, treba da posete manifestaciju “Mačkare” u sremskom selu Golubinci. Ovaj izuzetan događaj traje nekoliko dana, a stanovnci tada sebi daju oduška u zabavi i relaksaciji, oblačeći najraznovrsnije kostime na paradnim pokladama.

“Mačkare” zato podseća na tradiconolani venecijanski maskembal, ali i karneval u brazilskoj prestonici, s tim što se ovaj odvija na teritoriji Opštine Stara Pazova. Manifestacija se održava u februaru ili krajem marta, u zavisnosti od toga kada je u toj godini Uskrs, jer predstavlja i početak velikog posta.

Negde na pola puta između Beograda i Novog Sada nalazi se tipično sremsko selo koje čuva tradiciju staru nekoliko vekova i njome i dan danas privlači turiste iz Srbije i regiona. Organizator događaja je Omladinsko tamburaški orkestar HKPD “Tomislav”, dok je ranije to bilo Kulturno-prosvetno društvo “Vladimir Nazor”.

Inače, “Mačkare” su manifestacija od nacionalnog značaja za Opštinu Stara Pazova kao nematerijalna kulturna baština Hrvata u Golubincima.

Kako izgleda manifestacija u Golubincima

Kao i venecijanski karneval ili onaj u Rio de Žaneiru, golubinačke “Mačkare” vezane su za religijski momenat, pa se održavaju 40 dana pre Uskrsa. Mnogi stanovnici Golubinaca tada navlače najraznovrsnije maske - slavnih ličnosti, naučnika, državnika, političara, biblijskih i filmskih likova. Oni se, kako sami kažu, premundure - pretvore u nešto drugo u odnosu u ono što zaista jesu.

Tu su uvek prisutne vile, veštice i druga mitska bića, koja ukazuju na spoj paganskog i hrišćanskog na ovim prostorima. Dvorske lude, klovnovi i drugi zabavljači, kao i dame iz davnih vremena, ruku pod ruku, defiluju ravnim golubinačkim ulicama. Prisutne su i narodne nošnje i to ne samo one karakteristične za srpske regione, vež i tadicionalna odeća naroda širom Evrope i sveta.

Ovaj defile praćen je muzikom, pesmom i igrom, a dobro raspoloženje učesnika vidljivo je na svakom koraku. Posebna je zabava za decu, pa je ovo prilika za mini porodični odmor u sremskoj ravnici. Tu su i karnevalske grupe iz drugih gradova, koje gledaocima priređuju posebno zanimljive koreografije.

Mnogo kreativnosti i ljubavi utkano je u svaki kostim koji se priprema za ovu priliku. Svaka porodica se trudi da u tajnosti sve do samog događaja drži izradu svojih maski, kako bi kostimi bili iznenađenje za njihove susede.

“Mačkare” su jedinstven događaj u Srbiji. Održavaju se svake godine krajem februara ili početkom marta. Prvi dan je obićno posvećen pokladnom jahanju i počinje oko podneva, dok je drugog dana karneval takođe u najtoplijem delu i dalje kratkog zimskog dana.

Šta su poklade?

Prema narodnim običajima, kazuju religijski spisi, poklade su gozbe okupljenih članova porodice ili seoska veselja uoči velikih postova. Uobičajene su i u pravoslavnom hrišćanstvu, kao i u katoličkom.

Nazivi poklada su zato vezani za nazive velikih postova. U nekim mestima u Srbiji održavaju se Bele poklade, povodom istoimenog hrišćanskog praznika koji je u pravoslavnom crkvenom kalendaru poznat i kao Bela nedelja, Velike poklade ili Proštene poklade. Takođe, postoje i božićne poklade, koje se tradicionalno održavaju 26. novembra.

Ovo je zapravo dan posvećen zajedništvu i mnogim običajima koji se vezuju za konkretan praznik ili smenu godišnjih doba, a specifično je prerušavanje, bilo u životinje ili neka mitska bića. Poklade vode poreklo od paganskog obeležavanja kulta Sunca i dolaska proleća. Hrišćanska crkva je ovaj praznik prihvatila i prilagodila svojim religijskim verovanjima.

Nakon poklada u Golubincima, odnosno “Mačkara” počinje post koji traje sve do Uskrsa, pa tako oni koji veruju ne jedu meso i hranu životinjskog porekla narednih 40 dana posle manifestacije. Za pojam “poklade” vezuju se i značenja - mesojeđe, karneval, maškare. Otud i dilema da li se manifestacija zove “Mačkare” ili “Maškare”. Originalan naziv zapravo potiče od reči - maska.

Po čemu su još poznati Golubinci

Iako imaju svega oko 5.000 stanovnika, Golubinci su selo koje može zadovoljti potrebe znatiželjnih posetilaca, željnih zabave, rekreacije ali i istorije. Pre svega, svojim klasičnim vojvođanskim izgledom, a onda i objektima od kulturno-istorijskog značaja.

Dvorac Šlos, podignut u drugoj polovini 18. veka, u kome je živela i prva ljubav čuvenog nemačkog kompozitora Ludviga van Betovena, znamenitost je koju ne treba zaobići. Žanet d’Hontar je pisala ljubavna pisma kompozitoru, a jedno od njih čuva Betovenov muzej u Beču. U njemu je detaljno opisan put do Golubinaca i izgled dvorca Šlos. Zato se pretpostavlja da je u ovoj zgradi, makar jednom, boravio i sam Betoven.

Plemkinja se, inače, u dvorac u Golubincima doselila udajom za plemića i gardijskog kapetana Karla fon Greta. Zanimljivo je da je u Šlosu kratko boravio i Karađorđe 1813. godine. Sam dvorac je u izuzeno dobrom stanju, jer su konzervatorski radovi obavljani nekoliko puta u periodu od 1970. godine do danas.

Originalno, ovo je bila zgrada graničara, odnosno upravna zgrada Vojne krajine ili Vojne granice Habzburške monarhije.

Osim dvorca u selu se mogu videti i čuveni ambari sa kotobanjom, privredne zgrade izgrađene pre više od sto godina, koje su sada spomenici kulture od velikog značaja. Ove zgrade se nalaze u Pazovačkoj ulici i neke su od istorijskih znamenitosti Golubinaca. Iako konzervatorskih radova nije bilo, ambari su solidno očuvani, pa posetioci mogu da dožive kako je selo izgledalo pre više od jednog veka.

Srpska pravoslavna crkva Vavedenja Gospodnjeg, podignuta krajem 18. veka, na spisku je obekata koji se moraju videti u Golubincima. Ovo je takođe spomenik kulture od velikog značaja, a na ovom važnom spisku se nalazi duže od 30 godina. Srpska akademija nauka i umetnosti navodi da se crkva gradila u periodu između Velike seobe i Prvog srpskog ustanka. Još preciznije - između 1784. i 1788. godine.

Svakako, ima mnogo razloga za posetiti Golubince, a naročito u danima “Mačkara” kada se oseti prava atmosfera i tradicija ovog malog sremskog mesta, ali i tradicija čitavog regiona.