Igre i boje svih kontinenata na Festivalu folklora u Nišu

Duh neke zemlje ništa bolje ne opisuje od folklora. U narodne nošnje, muziku, ritam i pesmu upletene su i istorija, kultura i sve što jedan narod smatra svojim identitetom. Baš zato i nema lepšeg načina da se neki narod upozna od toga da se pogleda nastup folklornog ansambla koji ga predstavlja. Ovako nešto je moguće spoznati u Nišu.

Svakog jula skoro dve decenije unazad, glavnom niškom ulicom uputi se na stotine mladih folkloraca sa različitih strana sveta. Nasmejani, veseli i razigrani pozdravljaju one koji su se zatekli na ulici i pozivaju ih da im se pridruže na Letnjoj pozornici, gde se tradicionalno održava Međunarodni studentski festival folklora.

Kroz mešavinu tkanina i šara na nošnjama i kostimima vide se boje zemlje iz koje dolaze. Kroz način igre vidi se njihov temeprament, a kroz delove koreografije mogu se naslutiti običaji i tradicija. Sve to veseli folklorci nose gde god da se pojave, a gledaocima prenose lepu energiju i dobro raspoloženje. Zato i ne čudi što toliko godina publika u Nišu i okolini jedva čeka jul i studentski Festival folklora.

Tokom svih ovih godina kroz Niš je prošlo na hiljade folkloraca sa različitih kontinenata. Meksiko ili Kolumbija su neizostavni gosti svake godine, a njima je publika uvek oduševljena zbog nošnji veselih boja, brzih plesnih koraka i ritmične muzike. Kada se na to doda i zvuk marijača – ovacije nikada ne izostaju.

Ansambl iz Kine je pre nekoliko godina takođe oduševio sve prisutne svojom koreografijom i plesnim, gotovo baletskim pokretima, zbog kojih se činilo da plesačice lebde na sceni.

Po bini su „leteli“ Gruzini, svoje igre izvodili Rusi, Indijci, plesali Slovenci, Bugari, Grci, Nemci, Poljaci… Svake godine šest ili sedam ansambala sa različitih meridijana donese deo svoje zemlje u Niš. Zato je ljubiteljima folklora ovaj festival tokom leta obavezna stanica. Ako se tome doda i simbolična cena karte i da Niš ima mnogo toga turistički da ponudi, jasno je zašto Festival folklora ima značajno mesto na turističkoj mapi ovog dela Srbije.

Dva folklorna spektakla u Nišu

Festival traje pet dana, a organizovan je tako da se dva velika koncerta povodom početka i kraja festivala održavaju u Nišu. Ukoliko vremenske prilike dozvoljavaju, oni se organizuju pod vedrim nebom, uglavnom na najvećoj pozornici na otvorenom u ovom delu Srbije, pa i šire – Letnjoj pozornici u niškoj Tvrđavi.

Koncertu prethodi svečani defile učesnika, koji počinje u Obrenovićeoj ulici. Tada se bučni, veseli karavan sa jednog kraja ove duge ulice uputi na drugi, uz obavezna stajanja da folklorci pokažu mali deo onog što publiku očekuje na koncertu. Defile je mnogima i omiljeni deo ovog festivala. Publika ne propušta priliku da se slika sa učesnicima, razmeni koju reč i toplo ih pozdravi.

Ta vesela povorka, koju predvodi niški ansambl „Oro“, sa sobom ka pozornici često povede i nekoliko stotina ljudi koji nisu pošli na Festival folklora, ali su očarani plesom i igrom rešili da ga ne propuste. Interesovanje publike za oba koncerta je uvek veliko, pa i otvaranje i zatvaranje isprati po nekoliko hiljada ljudi.

Većina folkornih grupa sa sobom vodi i svoj orkestar, pa je tako svakom ljubitelju plesa i muzike ovo poseban doživljaj. Dvočasovnim koncertom se festival i zvanično otvara.

Folklorni karavan i u opštinama u okolini

Posle otvaranja Festivala ansambli borave u Nišu, ali svakog dana putuju i nastupaju u nekoj od susednih opština. Tako se igra i u Knjaževcu, Ražnju, Vladičinom Hanu, Beloj Palanci i Sokobanji.

U ovim opštinama gde često i nema festivala međunarodnog karaktera interesovanje za svojevrstan praznik folklora je veliko, a jul se svake godine željno iščekuje. Tome posebno doprinosi što i same opštine imaju svoja kulturno-umetnička društva kojima se ponose, a koja onda imaju priliku da budu domaćini kolegama iz celog sveta.

Ceremonija je ista i u svakoj opštini – pre koncerata folklorci u nošnjama prodefiluju njihovim glavnim ulicama u čemu uživaju i stariji i deca. Ovo je i prilika za igru, ali i za upoznavanje i razgovor. Domaćini vole da iskoriste priliku da ih nauče nekoj srpskoj reči, ali i da pokažu svoje znanje stranih jezika i predstave gostima obeležja svog kraja.

Učesnici se, uz igru i pesmu, potom upute ka mestu održavanja koncerta, a za njima krene i reka znatiželjnih ljudi. Pozornice i sale u kojima ansambli nastupaju su uvek puni, i traži se mesto više.

Srpsko kolo kao nematerijalna kulturna baština

Na ovakvim festivalima posetioci mogu da nauče više o drugim kulturama, a domaćini imaju priliku da pošalju u svet priču o svojoj tradiciji i kulturi.

Folklorni ansambli i kulturno umetnička društva su čuvari tradicije, a uprkos tome što se vremena menjaju – oni i dalje opstaju. I ne samo da postoje mladi ljudi koji žele da se bave folklorom, već je tu i publika koja to rado prati.

Jedna od glavnih karakteristika srpskog folklora je upravo kolo, koje se ne viđa tako često. Folklorne igre se uglavnom izvode u paru, dok je specifičnost ovih krajeva „hvatanje u oro“, ili krug koji formiraju igrači držeći se za ruke.

Postoje različite vrste kola, a uglavnom se svako vezuje za neko podneblje. Tako imamo Užičko kolo, Moravac i mnoga druga. Srpsko kolo je na UNESCO-voj listi nematerijalne kulturne baštine od 2016. godine.

Osim kola, iz Srbije su na listi i gusle, koje su tu od 2018. godine, kao i slava koja je prva dobila zasluženo mesto na listi – 2014. godine.

Zato domaćini – u ovom slučaju Akademski folklorni ansambl „Oro“ iz Niša, ne propuštaju priliku da nauče goste po nekoliko koraka srpskog kola. Tokom trajanja festivala održavaju se radionice, gde igrači razmenjuju znanja jedni sa drugima, a na kraju festivala često poseban deo bude posvećen onome što su naučili. Tako su jednom prilikom svi gosti, ali i publika na Letnjoj pozornici zaigrali „Niško kokonješte“.

Upravo i zato mnogi ljubitelji folklora vole da kažu da je ovo najrazigraniji i najveseliji festival u Srbiji. Inače, ova manifestacija ima obeležje „Cioff international“ – najviši rang u oragnizaciji svetskih festivala folklora.