Gavdos – samoća na evropskom kraju

Moderna grčka država u svojoj kratkoj istoriji, koja počinje oslobađanjem južnih krajeva ove zemlje od otomanskog zavojevača, suočavala se i suočava sa nizom specifičnih poteškoća i fenomena – parcijalnim oslobađanjem severnih teritorija, velikim migracijama nakon gubitka Male Azije, kraljevinama koje su se smenjivale, diktaturama, okupacijama i finansijskim poteškoćama.

Tokom svih turbulentnih perioda, Grčka je suočena i sa jednim stalnim izazovom, a to je njena teritorijalna razuđenost, jer pored planina i nizija kopnenog dela, Grčka okuplja više od šest hiljada ostrva, od kojih su preko dve stotine naseljena. Takva razuđenost malih kopnenih enklava po egejskom i jonskom akvatorijumu zadaje glavobolje grčkoj upravi, jer su čak i infrastrukturni zahvati poput obezbeđivanja električne energije i pijaće vode posebno komplikovani. Povrh toga, održavanje stalnih, veoma često neprofitabilnih komunikacionih veza, od telefona i interneta do plovnih i avio linija sa kopnom, ne samo da je logistički zahtevno, već je i zavisno od ćudljivih vremenskih prilika.

To praktično znači da su mnoga manja i ređe naseljena ostrva često oslonjena na sopstvene snage u mnogim sferama savremenog života – lokalna proizvodnja struje obnovljivim izvorima energije, satelitski internet, gorska i izvorska voda, ali i nedostatak komunalnih, administrativnih i zdravstvenih službi. Uprkos tome, na ovakvim mestima cveta (lokalni) život, stanovnici su ponosni na svoje poteškoće i često naglašavaju da ih nikada ne bi menjali za udobnost, ali i brzinu života u gradovima.

Jedno takvo ostrvo je Gavdos, koje vam danas predstavljamo.

Gavdos ne samo da je izuzetno udaljen od grčkog kopna, već je i najjužnija tačka ove zemlje (koja na osi sever-zapad broji bezmalo 1000 kilometara), ali i celog evropskog kontinenta. Nalazi se južno od Krita, duboko u prostranstvima Libijskog mora, okruženo plavetnilom Mediterana i arhajskim mitovima – Gavdos je ostrvo Odiseja i Kalipso, koja ga je, prema Homerovom predanju, baš na ovom ostrvu zarobila i tamničila sedam godina. Gavdos još od vremena Minojske civilizacije menja ruke među osvajačima; kroz helenistički i rimski period, ali i tokom vladavine koju su činili pirati Fridriha Barbarose, Carigrada tokom Vizantijskog perioda, te otomanske okupacije, ovo izolovano ostrvo predstavljalo je izvanredno prikladno mesto za izolaciju nepodobnih građana, egzilom, prinudnim naseljavanjem i zatvaranjem. Njih su uvek pratili dobrovoljni izgnanici - begunci od civilizacije, pojedinci ili male zajednice koje su ovde dobili priliku da se svojoj ideologiji ili veri nesmetano i bez bojazni posvete.

Strateški položaj Gavdosa bio je očigledan u prošlosti, kada je ostrvo bilo na svim mapama koje su premrežavale južni Mediteran; ne samo zbog utočišta od zloćudne klime i opasnih vetrova, ovo ostrvo je predstavljalo trgovački, politički i religiozni centar, uprkos maloj površini. Zato su danas arheološka nalazišta bogata i brojna - od ostataka prostrane vile iz bronzanog doba, rudnika železa iz rimskog vremena, ali i svedočenja da je Gavdos sa svojih 8000 duša imao svog biskupa, aktivnu luku za izvoz, sistem puteva i razvijenu infrastrukturu. Ta luka, Lavrakas, danas se nalazi na tri metra ispod nivoa mora i uz mnoge olupine brodova iz raznih perioda prošlosti, predstavlja omiljenu destinaciju avanturističkih ronilaca.

Gavdos je tokom perioda rimske uprave, a zbog aktivne proizvodnje železa, ostao bez većine svojih stabala, jer su neplanski obarana zarad loženja visokih peći za preradu rude, a zbog čestih i surovih napada pirata, mnogo vekova kasnije Mlečani odustaju od izgradnje utvrđenja, koje bi ostrvu dalo suštinski značaj i uvelo ga u srednjevekovni evropski kontekst. Zato je Gavdos, izuzetno bogat svedočanstvima prošlosti, ušao u dvadeseti, pa i dvadesetprvi vek tek kao mala terra ferma na kojem je utopijski život mikrozajednica moguć i tolerisan. Danas, na Gavdosu živi 152 stalnih žitelja, mahom starijih ljudi.

Do Gavdosa se stiže komplikovanom kombinacijom aviona, četvorotočkaša i broda, jer je od Atine daleko i po pitanju udaljenosti i po pitanju infrastrukture i itinerera. Potrebno je doleteti do nekog većeg grada na severnoj obali Krita, odakle se mora obezbediti drumski prevoz do južne obale i mesta Sfakia. To nije nimalo jednostavan zadatak, jer su centralnokritski planinski masivi umarajući i diktiraju sporu i dugotrajnu vožnju.

Tek se u luci Sfakia putnici mogu ukrcati na trajekt koji nakon što poseti obalna mesta Loutra i Ag. Roumeli, do kojih se takođe dolazi samo morskim putem, može kenuti na put ka Gavdosu. Trajektom od 1986. godine, neprekidno upravlja isti kapetan – Stratos Bournazos, od koga se može saznati da je ova morska veza jedini kontakt između ostrva i Krita, ali i da se tokom zime, zbog orkanskih vetrova dešava da nema polazaka ka ostrvu i po sedam, deset dana, pa nekad i po dve sedmice. No, takav život, koji podseća umnogome na dobrovoljno izgnanstvo odgovara većini stanovnika Gavdosa, te mnogobrojnim turistima.

Pretpostavilo bi se da je ovako udaljeno ostrvo osuđeno na demografsku i prirodnu katastrofu, da su društveni život i budućnost omeđeni životima sadašnjih žitelja, da nakon njih Gavdos prelazi u kategoriju nenaseljenih grčkih ostrva. Zbilja je sasvim drugačija – Gavdos, zbog svoje specifične lokacije, koja podrazumeva i administrativnu udaljenost i visok stepen samostalnosti, privlači nove žitelje iz Grčke i inostranstva. Mogućnost za radikalnu promenu života, zbog koje se neki svakako pokaju, čini suptilni magnetizam ovog ostrva, nada da su alternativni društveni svetovi mogući, zajednice koje su izvan dometa savremenih pošasti i u kojima su prilike za rast i razvoj, ako ne jače, onda podjednako dobre kao u gusto naseljenim urbanim krajevima. Iz tog razloga, recimo, škola na Gavdosu sada broji dvoje osnovaca, dve učenice, jer se u skorije vreme jedna od njih doselila čak iz Soluna.

Turisti su na ostrvu brojni, ako se uzme u obzir da je turistička infrastruktura slaba i nerazvijena. No, upravo je to i glavni razlog što avanturisti, naturisti, spiritualisti i ljubitelji pustih predela raznih fela posećuju ovo ostrvo i na njemu se zadržavaju kratko, dugo ili ceo život. Tako je jedna od lokalnih maskota Martin Frank, koji je u Grčku, na njen sam jug došao 1981. godine i nakon što je bio sopstvenik na Kritu, od 1986. je specijalizovani turistički vodič za planinsko pešačenje. Ali nisu samo entuzijastični pojedinci ti koji dolaze i zadržavaju se na Gavdosu. Na ostrvu je poznata i religijska zajednica, koju lokalno nazivaju Rusi, jer mahom međusobom govore na ruskom jeziku, ali ih pored Rusa i Ruskinja čine doseljenici iz Švajcarske i drugih zapadnih zemalja. Rusi, od kojih su mnogi naučnici, oformili su neobičnu i samodovoljnu komunu u okviru koje razvijaju ezoteričnu školu proučavanja ljudske evolucije i putanju čovečanstva ka budućnosti. Iako su u kompleksim odnosima sa lokalnom zajednicom i Crkvom, Rusi su integralni deo života na Gavdosu danas, a njihov uticaj je najvidljiviji na samom geografskom jugu ostrva, gde su ogromnom stolicom od čelika obeležili kraj evropskog kontinenta.

Svako ko poseti Gavdos pre će se naći u dubokoj introspekciji i sagledavanju sebe u odnosu na svet i trajanje, nego što će uživati u spremnim turističkim čarima ostrva, kakvih ovde ima znatno manje nego na drugim mestima u Grčkoj. Dolazak na ovako udaljeno mesto već u sebi uključuje trnovit put, ali pruža mnogo – osećaj da se najdalje zagledamo kada pred sobom nemamo mnogo. Kada je vreme za pauzu od promišljanja, plaže Sarakiniko, Agiannis, Lavrakas, Korfos, Potamos, Pirgos, ali i ležaljke i ligenštuli plažnih barova opremljenih u hipi stilu pružaju više nego prijatnu atmosferu za opuštanje.

Predlog za gledanje: The Immortals at the Southern Point of Europe

Predlog za čitanje: Homer – Odiseja

Predlog za slušanje: Nikos Xylouris – Itane mia fora