Evlija Čelebija | Poreklo naziva ulica

Mehmed Zili poznatiji kao Evlija Čelebi(ja) (1611 – 1682) bio je najpoznatiji otomanski putopisac i hroničar događaja u vreme najveće moći i prostiranja turske imperije.

Ovo za nas možda i ne bi bilo toliko interesantno da mu se, kao takvom, na dugačkom putovanju kroz prostrano Otomansko carstvo i njemu susedne zemlje, nije našla i Srbija. Upravo njegovi zapisi i beleške predstavljaju i danas glavno i najznačajnije svedočanstvo o Srbiji 17. veka.

Evlija Čelebija rođen je u Istanbulu, u bogatoj porodici koja mu je obezbedila najšire moguće obrazovanje u to vreme - na dvoru sultana Murata Četvrtog. Učen da „otvorenih“ očiju posmatra svet, izrastao je u znatiželjnog pustolova koji se već sa 20 godina otisnuo na put, istražujući prostranstva, ljude, tradiciju i običaje naroda u sastavu Otomanske imperije, pa čak i prebacujući njene granice.

Svoja dragocena iskustva sa putovanja objedinio je u veličanstvenom delu „Sijahatnam“ (što u prevodu sa otomanskog turskog znači „Putopis“), koje predstavlja pravu literarnu dragocenost od neprocenjivog značaja za istoriografiju zemalja Balkanskog poluostrva i Centralne Evrope. Ovo tim pre što se radi o vremenu kada je pismenost, naročito u našim krajevima, bila izuzetno retka pojava.

U kapitalnom delu složenom u čak deset tomova opisi južnoslovenskih zemalja, među njima i Srbije, mogu se naći u tomovima 5-8. Najpotpuniji prevod i selekciju odlomaka koji se tiču naših krajeva uredio je bosansko-hercegovački istoričar Hazim Šabanović 1967. godine. Ovo dragoceno štivo se danas, nažalost, može pronaći samo u bibliotekama ili kod prodavaca antikvarnih knjiga.

Evlija Čelebija nije bio samo putnik i hroničar, već široko obrazovana ličnost – književnik, muzičar i poliglota sa izraženim naučnim pogledom na svet, a istovremeno i derviš (jedna vrsta islamskog askete ili monaha).

„Marko Polo orijenta“ ili „Otomanski Herodot“, kako je često nazivan, mogao bi stati rame uz rame sa renesansnim umovima Evrope. Njegovi pogledi na svet i opisi predela, ljudi i tradicije možda su čak i interesantniji usled činjenice da dolaze iz jedne perspektive na koju Evropljani, u najmanju ruku, nisu navikli.

Iako njegovo delo ima daleko veći istorijski značaj, ime Evlije Čelebije danas nosi samo jedna slepa uličica na periferiji Kragujevca.