“Božićni uspon na Rtanj”: Zimski izazov za fizički spremne rekreativce i planinare

Malo toga oduzima dah kao planinski masiv u zimskom periodu, pa su snegom prekriveni reljefi idealni za rekreativce koji su u formi i ozbiljnije sportiste tokom januara. “Božićni uspon na Rtanj” je prilika da se “osvoji” planinski vrh u istočnoj Srbiji i dožive izazovni trenuci ispunjeni snegom i ledom, ali toplinom u duši.

Ova tradicija se poštuje još od 1983. godine, od kada na stotine pa i hiljade ljudi iz različitih planinarskih klubova širom Srbije krene putevima najvišeg vrha - Šiljka, koji je na 1.565 metara nadmorske visine. Uspon je kategorizovan kao srednje-težak, a oni koji su se penjali na vrhove planina tokom zime znaju da su uslovi uvek otežani zbog snega, leda, vetra i izuzetno niskih temperatura koje padaju sa povećanjem visine.

“Božićni uspon na Rtanj” organizuje Omladinsko planinarsko smučarsko društvo “Dragan Radosavljević” iz Zaječara i uglavnom se održava početkom januara, neposredno nakon božićnih praznika.

Šta je potrebno za bezbedan uspon tokom zime

Sami ogranizatori ovog uspona uvek naglašavaju da su fizička i psihička sprema, ali i adekvatna penjačka oprema, obavezni tokom zimskog uspona. Oni koji krenu put Šiljka, bilo sa južne ili severne strane, moraju da znaju da je ovo put koji zahteva spremu i jaku snagu volje, ali i dobre čizme za penjanje, jakne, kape, rukavice, naočare, štapove i sve ono što štiti telo od surovo niskih temperatura.

Na samom startu organizatori proveravaju učesnike, ali je svako odgovoran za svoju bezbednost u divljoj prirodi koja je u doba “Božićnog uspona” uglavnom okovana snegom i ledom. Hladan vetar koji je najjači na samom vrhu može brzo da stvori promrzline na koži, pa se treba dobro pokriti neprobojnim materijalima. Preporuka je proveritii i vremensku prognozu, koja može dati jasniji uvid u ono što očekuje posetioce planine. Ipak sneg nije obavezan pratilac ovog zimskog uspona, jer se dešava i da staze budu većim delom suve.

Voda i hrana su takođe nezaobilazni prilikom svakog uspona, a najbolje je poneti manje ali što hranjivije proteinske komade ili one koji obiluju ugljenim hidratima za dodatnu energiju u kriznim situacijama. Naravno, nezaobilazni su i bogati sendviči.

Kako izgledaju staze na mističnoj planini

Južni uspon na ovaj gorostas od planine počinje u selu Rtanj, a staza koja vodi do vrha duga je 14,5 km. Sa ove strane nema ekstremnih deonica, te je samim tim i lakša za uspon i preporučuje se neiskusnijim planinarima. Uspon ovom stazom traje oko 3,5 do 4 sata, sa kratkim pauzama.

Sa druge, severne strane, polazna tačka je u selu Mirovo. Ova staza je do vrha duga 15 kilometara, s tim što je visinska razlika veća, odnosno znatno je strmija od južne strane - 1.200 metara. Na njoj je nekoliko eksponiranih deonica od izlaska na prvi vidikovac na stenama, do ponovnog ulaska u šumu. Na većem delu staze, naročito kroz šumu, neophodno je imati dereze, okvir sa šiljcima koji se kači za obuću, a služi da bi se izbeglo klizanje na zaleđenoj stazi. Uspon ovom stranom traje duže, oko 6,5 sati.

Šta se može očekivati na snežnom vrhu

Kada kolona planinara polako pristigne do Šiljka, kreće pravo uzbuđenje - osećaj ispunjenosti zbog ostvarenog cilja. Tada svako uživa u pobedničkom trenutku, a prave se i fotografije i snimci koji čuvaju uspomene na slavne planinarske momente. Uz raširene zastave klubova, učesnici razmenjuju reči podrške.

Tu na samom vrhu je prepoznatljiva urušena kapela, koja osim jednog očuvanog zida podseća na hrpu kamenja. Na njoj se nalazi veliki drveni krst, prepoznatljivo obeležje ovog vrha. Navodno je ovu kapelu pre skoro jednog veka izgradila supruga vlasnika obližnjeg rudnika “Rtanj”, po kome je ovak kraj bio prepoznatljiv.

Nažalost, zima uglavnom ne dozvoljava duži boravak na vrhu niti uživanje u pogledu, jer je vidljivost mnogo puta smanjena. Posle vrlo kratke pauze, “Božićni uspon” postaje spust, koji se završava najkasnije do 17 sati.

Gde još pronaći informacije o planinarenju

Planinarska društva i iskusni penjači su najbolji izvor informacija o tome kako se sjediniti sa planinom u epskom zimskom usponu do vrha. Tu su i specijalizovani sajtovi o planinarenju, kakav je Do vrha, gde se zainteresovani mogu upoznati sa dražima i nedaćama uspona u bilo koje doba godine. Organizatori akcije su takođe dobra info tačka za sve neophodne podatke o stazi, opremi i drugim bitnim elementima planinarenja.

Iako uspon na planinu nije uvek bezazlena aktivnost, naročito tokom zime, uz dobro informisanje i pripremu je mnogo bezbednije i lakše. Neiskusni nekada ponesu previše rezervne garderobe ili hrane, pa otežaju sebi uspon pod pritiskom velikog tereta. Za penjanje na Rtanj treba imati u vidu da je uspon konstantan, te da nema ravnih deonica.

Kako doći do Rtnja

Zimska planinska avantura je na svega dvestotinak kilometara od Beograda, a nije komplikovano stići do sela Rtanj sa koga kreće lakša staza. Od isključenja sa auto-puta E75 kod Paraćina dolazi se do ovog sela prolaskom kroz nekoliko naseljenih mesta.

Osim preko planinarskih klubova, na ovu sportsku manifestaciju može se doći i sa pojedinim turističkim agencijama. Aranžmani su jako povoljni, pa su jaka volja i želja za pomeranjem sopstvenih granica, uz timsko penjanje i iskusnu ekipu, glavni motivatori za ovu avanturu. Obavezne su prijave za učešće, a uspešni dobijaju knjižice sa pečatima za prvo penjanje, dok se bronzana značka dobija za 3 uspona, srebrna za 6, zlatna za 10 i plaketa za 15, 20, 25 i 30 uspona.

Za planinu Rtanj koja ima oblik piramide, vezuju se mnogi mitovi i paranormalne aktivnosti. Ipak, ono što zimska akcija penjanja na Šiljak sigurno donosi su uglavnom nova prijateljstva, osećaj slobode i zadovoljstva i nezaboravne uspomene.