Beogradska ostrva: 12 zelenih oaza na vodi (2. deo) | Prirodno nasleđe Srbije

U prvom delu priče o beogradskim ostrvima pisali smo o adama koje se nalaze u samom gradu, o urbanim oazama relativno lako dostupnim iz gotovo svih delova prestonice. Ipak, izuzev Ade Ciganlije kao najpopularnijeg gradskog izletišta i donekle Velikog ratnog ostrva (zbog Lida), preostala „gradska’’ ostrva su slabije uređena i dostupna, te samim tim manje poznata i popularna.

Retki će znati da se na teritoriji Grada Beograda, ili bar tik uz njegovu administrativnu granicu, nalazi još šest tipskih rečnih ostrva, manje poznatih ali istinskih prirodnih oaza koje predstavljaju potpunu alternativu uobičajenom shvatanju vikend-odmora u prirodi.

Dovoljno daleko od gradske buke, dovoljno pusta i nepristupačna da ne budu u žiži interesovanja najvećeg dela populacije, ova ostrva su destinacija kao stvorena za avanturiste i one koji radost i odmor pronalaze u tišini, pecanju, cvrkutu ptica i šumu rečnih talasa... Istina, uz jedan bitan uslov - da poseduju čamac.

Forkontumac

Ostrvo neobičnog imena nalazi se oko 12 kilometara udaljeno od centra Beograda, ali administrativno pripada opštini Pančevo, od čijeg je centra udaljeno nekih 4-5 kilometara. Smešten u širokom rečnom koritu Dunava, u neposrednoj blizini mesta gde se velikoj reci priključuje i Tamiš, Forkontumac je početkom 18. veka predstavljao svojevrstan karantin i kontrolnu stanicu pri prelasku ljudi i stoke iz tadašnje Turske u Austrougarsku (na njemu je nekoliko nedelja 1813. godine proveo i Vuk Karadžić). Ostrvo je danas najvećim delom pokriveno šumom i livadama, uz mnogobrojne bare i mrtvaje – ostatke nekadašnjih kanala koji su presecali ostrvo. Zaštitni znak ostrva Forkontumac je vikend naselje Bela stena smešteno na zapadnom „špicu“ ostrva gde, slično kao na Adi Međici, postoji stotinak sojenica i koliba, te lepa peščana plaža. Uz prijatan vetrić koji konstantno pirka, Bela stena je u vrelim letnjim danima obično prva vikend-destinacija mnogim Pančevcima, ali i Beograđanima. Ukoliko ne posedujete svoj, do Bele stene se može doći čamcima iz dva pravca – Pančeva i sela Višnjice, a istraživanje ostatka ostrva je na raspolaganju svim avanturistima.

Čakljanac i Štefanac

Ove nekada izrazite ade, razdvojene uskim kanalom Dunava, danas predstavljaju jedinstvenu celinu koja još samo u sećanjima nekih starijih sugrađana egzistira kao dvojno ostrvo - Čakljanac i Štefanac. Mnoštvo kanala, bara i mrtvaja čine ovo ostrvo autentičnim predelom koji neodoljivo podseća na, recimo, močvarni krajolik Luizijane, mnogo puta prikazan u brojnim holivudskim filmovima. Zajedno sa Forkontumcem, Čakljanac i Štefanac obrazuju prirodno dobro zajedničkog naziva Pančevačka ada i pod zaštitom su države. Na ovom ostrvu nema baš nikakvog turističkog sadržaja i moguće je doći isključivo u privatnoj organizaciji. Površine gotovo tri puta veće od velikog ratnog ostrva, Čakljanac je verovatno najveće i najživopisnije rečno ostrvo u Srbiji.

Gročanska ada

Dunavska ada naspram naselja Grocka, udaljena je oko tridesetak kilometara od prestonice i predstavlja jedno od značajnijih šumskih površina na teritoriji Grada Beograda. Iako vrlo lako dostupna iz gročanske marine, ova ada uspešno odoleva „vetrovima“ urbanizacije i predstavlja pravu oazu za eko-turiste, pecaroše i opuštanje u pitomoj divljini i prirodnom ambijentu. Dve zanimljivosti vezuju se za ovo ostrvo. Prva se tiče 150-ogodišnjeg hrasta koji raste na ostrvu, dok je druga više u domenu lokalnih pripovedanja po kojima se ostrvo svake godine pomera nizvodno za po nekoliko desetina, pa i stotina metara.

Ostrvo Sprud (Barička ada)

Ostrvo Sprud ili Barička ada nalazi se 20-ak kilometara udaljena od Beograda i oko 5 kilometara istočno od Obrenovca, u neposrednoj blizini mesta gde se u reku Savu uliva Kolubara, čiji su nanosi ujedno i najzaslužniji za postanak ade. Ostrvo netaknute prirode tokom leta često posećuju meštani Bariča, Obrenovca i Boljevaca, pre svega zahvaljujući prelepoj peščanoj plaži na zapadnom rtu ostrva i činjenici da u vreme niskog vodostaja rukavac između ostrva i sremske obale Save može lako da se prepliva i pogodan je za kupanje. Osim za kupače, ostrvo je izuzetno popularno i među ribolovcima. Iako relativno lako dostupno čamcima sa obe savske obale, na ostrvu nema nikakvih turističkih sadržaja što je jedan od osnovnih razloga njegove autentične lepote i šumovitosti.

Dve dunavske ade (ispod Pupinovog mosta)

Dve, za sada, bezimene ade nalaze se podno mosta Mihajla Pupina u Zemunu. Po starosti i dimenzijama reklo bi se da spadaju među mlađa rečna ostrva, a tome u prilog ide i činjenica da u vreme visokog vodostaja Dunava od njih ostaju samo krošnje drveća koje vire iznad vode. Teško pristupačna u većem delu godine, ova ostrvca svakako bude radoznalost i maštu avanturista, ali bi im trebalo prilaziti sa određenom dozom predostrožnosti. Barem dok još malo ne „narastu“.