Alan Tjuring | Poreklo naziva ulica

Alan Tjuring (1912 - 1954) bio je engleski naučnik, „otac“ moderne informatike i matematičar, najpoznatiji po dešifrovanju nacističke Enigma mašine tokom Drugog svetskog rata, što je po mnogima bio ključan momenat za ishod ovog krvavog rata.

Rođen je u Londonu, kao visoko nadareno dete čija je inteligencija primećena još u najranijem detinjstvu. Ipak, konzervativna sredina kakvom je London bio na početku 20. veka, nije previše marila za talentovane matematičare i ekscentričnost bilo koje vrste, pa je Tjuring svoje studije završio kombinovano, na Kembridžu i univerzitetu Prinston, u SAD, gde je i doktorirao.

Povratkom u Englesku 1939. godine, u sam osvit Drugog svetskog rata, Tjuring biva angažovan kao kriptograf u vladinoj bezbednosno – informativnoj organizaciji (Government Code and Cypher School), sa zadatkom da sa timom stručnjaka radi na otkrivanju šifrovanih poruka, odnosno informacija koje bi mogle ugroziti bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva.

Jedan od takvih zadataka bilo je i „razbijanje“ čuvene Enigma mašine – sofisticiranog sistema za slanje šifrovanih poruka zahvaljujući kojima su nemačke jedinice sa svojim saveznicima za kratko vreme pokorile veliki deo Evrope.

Iako se ovim problemom bavio veliki broj naučnika u Engleskoj, glavni problem ležao je u činjenici da su nemački obaveštajci šifru ove mašine menjali na dnevnom nivou. Taman kada bi došli na korak od dekodiranja mašine, njena šifra bi bila promenjena i celokupan trud bio bi uzaludan.

Alan Tjuring zaslužan je upravo za pronalazak mašine, takozvane „Bombe“, koja je značajno smanjila vreme potrebno za razbijanje šifri. Zahvaljujući tome, britanska obaveštajna služba mogla je presresti nemačke tajne poruke i delovati preventivno protiv neprijatelja.

Smatra se da je ovim izumom, trajanje Drugog svetskog rata skraćeno za gotovo dve godine, a broj sačuvanih života zahvaljujući tome procenjuje se na više od 20 miliona.

Ipak, iako bi se očekivalo da ovako značajnim pronalaskom Tjuring doživi svetsku slavu i bude okićen mnoštvom ordenja, stvarnost je bila drugačija i u njegovom slučaju prilično brutalna.

Naime, bivajući homoseksualac, što je u Britaniji 40-ih godina bilo ilegalno, Tjuring je zbog veze sa izvesnim muškarcem bio optužen za teško nedolično ponašanje. Osim što bila zabranjena, homoseksualnost se u Engleskoj smatrala i mentalnom bolešću pa je Tjuring „osuđen“ na doživotne doze hormonskih injekcija, usled čega je morao prestati da se bavi naukom.

Smatra se da je u svojoj 42. godini izvršio samoubistvo svesnim trovanjem cijanidom.

Zvanično pomilovanje i lovorike za sve zasluge koje je imao za ishod Drugog svetskog rata, došle su mnogo godina nakon njegove smrti. Danas se smatra jednim od najbriljantnijih matematičkih umova u istoriji svetske nauke.

Simbolično, ime Alana Tjuringa danas nosi i jedna ulica u beogradskom naselju Miljakovac 3.