Samotraki – ostrvo rezervisane divljine i velikih bogova

Miloš Ničić
5 min
13. jul 2020.
Vodič

Grčka ostrva bi zapravo bilo mnogo preciznije zvati ostrvima u Grčkoj, jer ni blizu sva ne dele iste karakteristike, prirodu, kulturu, klimu i stanovništvo. Stoga bi bolje bilo gledati ih kao nezavisne enklave duboke civilizacije u plavetnilu Egejskog mora, ali i pitati se koji su to istorijski i prirodnu uslovi doprineli da budu toliko posebna - međusobno, a zatim i u odnosu na celi Mediteran. Takvu samosvojnost deli i Samotraki, istočno usidreno ostrvo severnog Egeja, tek nekoliko nautičkih milja odvojeno od turskih teritorijalnih voda.

Ovo ostrvo je decenijama bilo privilegovano sakriveno kao mesto za odmor Grka, sa vrlo malo stranih turista. Ovakvu poziciju sagradilo je svojom neukroćenom prirodom, koja pre podseća na kopno Trakije i tromeđu Bugarska/Turska/Grčka, gde se i nalazi, nego na karakteristične pejzaže Kiklada ili Dodeknisa. A za one koji su spremni da čari destinacije potraže „između redova“, Samotraki nudi ljubav na prvi pogled.

Priroda je divlja na Samotrakiju, kao da ga boginja Gea nije štedela kada je tvorila Zemlju, jer se na njemu nalazi više prirodnih termalnih izvora, vodopada, slatkovodnih jezera i drugih dokaza burne geološke prošlosti nego i na jednom drugom ostrvu u blizini. Priroda vodi glavnu reč na ovom ostrvu, suptilno preuzimajući primat nad svakim pokušajem turizma da je smesti u drugi plan, ističući opšta mesta letnjih odmora – pesak, plaže i kafe-barove slamnatih suncobrana.

Umesto beskrajnog niza takvih slika, na Samotrakiju čekaju vertikalne uglačane stene pored kojih se survavaju hladni, masivni i brzi vodopadi, pored kojih možete planinariti, sve do jezera na dnu. Najviši vodopad u celoj Grčkoj, nazvan Viseća voda, izvire ovde iz stene na visini od 180 metara i survava se u sinji Egej. Snažne četinarske i listopadne šume, nepregledni pojasevi zelenih obronaka odvajaju ovo ostrvo od tipično zamišljenog pejzaža egejskih arhipelaga, praveći mogućnost za drugačiji odmor, ili još važnije – posetu u mesecima izvan žarkog letnjeg dvomesečja. Najupečatljivija serija „bačvi“, mikro jezera nastalih kaskadnim prelivanjem vodopada zove se Gria nera i mnogi lokalni stanovnici će vam preporučiti da je posetite, kao i termalne izvore, od kojih na ostrvu ima čak tri uređena i prilagođena za komfornu upotrebu.

Samotraki, zelen i udaljen od tradicionalnih vikendaško-turističkih trajektorija, mnogo toga krije u svojim planinama, koja se među najvišim na Mediteranu – vrh poetski nazvan Fengari (mesec), visine preko 1600 metara je često zabeljen, omogućavajući kupanje s pogledom na sneg. Po mitološkim izvorima, upravo je odatle Posejdon gledao Trojanski rat. Tragovi antičih doba se ne završavaju tu, na šta će vam ponosni lokalci odmah skrenuti pažnju, već idu sve do centralnog pojasa pariskog Luvra, gde se u kulturnom zatočeništvu čuva jedna od najvoljenijih statua čitavog sveta – Nika sa krilima sa Samotrakija. Čuveni Janson, autor jednog od najkorišćenijih udžbenika istorije umetnosti nazvao ju je „najznačajnijim remek-delom helenističke skulpture“, ne bez razloga. Izvajana u drugom veku pre nove ere, Nika je predstavlja figuru akcije i trijumfa, spektakularno raširenih krila i obećanja da se neki od najviših dometa u stvaralaštvu kriju u tehnikama i senzibilitetima otkrivenih pre više milenijuma. Savremena kopija ove statue čuva se u kompleksu svetilišta Veliki bogovi, značajnog arheološkog nalazišta i izvora jakog ponosa lokalnog stanovništva.

Sela na Samotrakiju su kaskadno raspoređena naselja niz mnogobrojne padine, mesta prikladne arhitekture i živog javnog prostora oko trgova. Osim luke Kamariotissa, posebno se izdvaja tek 14 kilometara udaljeni Thermi (što ujedno znači i izvori, koje treba očekivati u blizini), grad koji osim hotela i apartmana nudi i nekoliko kamp lokaliteta i time osigurava da se centar letnje vreve, zabave, ali i noćnog života baš tu odvija. Ispod sela se nalaze plaže odakle brodovi kreću na kružne oblilaske ostrva, nudeći prilike za pravljenje sjajnih fotografija u belo-zeleno-plavim nijansama, za one koji uhvate planine, šume i more u istom kadru. Kafe na trgu u selu Therma je poznat po dobrom meze izboru, koje prati lokalni tsipouro. Kako Grke veoma retko zatičemo da piju alkohol bez mezetluka, sedenje u kafeima je dugo i oplemenjujuće. Glavni grad (zapravo selo) ostrva je Hora, ušuškana 6 kilometara u brdu iznad luke, kako bi sa bezbedne udaljenosti od pirata gradila živu zajednicu Samotrakija. Posebna planinska poslastica je selo Profitis Ilias, sa tradicionalnim tavernama i otvorenim pogledom ka jugu.

Među Grcima, Samotraki je ostrvo koje zauzima posebno mesto jer omogućava beg od žrvnja turizma, a za njegove žitelje tvrde da su dijamant u kruni severnog Egeja. Dive se njihovom načinu uzgoja koza, koji je jedinstven jer se životinje slobodno kreću ostrvom i obavezno piju morsku vodu u okviru svojih svakodnevnih maršuta sa visoravni do obale i nazad. Pečenje sa Samotrakija je zbog toga poznato širom zemlje i opravdava popularne fascinacije ostatka nacije. Jedna od prvih zadruga za proizvodnju maslinovog ulja otvorena je tokom XIX veka u ovdašnjim dolinama, što je utrasiralo i današnje poljoprivredne aktivnosti – uzgoj masina i obradu za izvoz. Najbolji način da se nabavi izvrsno maslinovo ulje jeste da pitate lokalnog bakalina da vas uputi direkt na proizvođača, naročito ako naglasite da biste ulje nosili nazad u svoju zemlju. Maslinovo ulje je i osnovni sastojak lokalne poslastice Haslamas, koja se uz malo brašna, griza i vode pravi samo na ovom ostrvu.

Plaže su mahom peščane, ali i sa sitnim šljunkom, od kojih se Pahia Ammos, Kupos i Vatos izdvajaju svojom lepotom, naročito kada se uzme u obzir da je praktično celokupna severna obala ostrva jedna kilometrima duga plaža, koja uz malo truda za pronalaženje, nudi spektakularne uvale i kutke za sunčanje i plivanje. Zato je Samotraki definitivno uradi-sam ostrvo, na kojem priroda nije posredovana snažnom turističkom infrastrukturom, ali zato bogato nagrađuje one koji joj se uz malo zalaganja priklone.