Ambalaža i pakovanje Osanica
Ambalaža i pakovanje Osanica
Važan segment u plasiranju svakog proizvoda na tržište jeste njegovo pakovanje ili ambalaža. Bilo da se radi o svežim namirnicama, gotovoj hrani, lekovima, tečnostima, ili drugim proizvodima osetljivim na temperaturu, atmosferske uslove ili transport, ambalaža ili pakovanje su najvažniji preduslov da ona stigne do svojih kupaca neoštećena. U zavisnosti od fizičkih i hemijskih osobina robe koju treba zapakovati, ambalaža može biti izrađena od najrazličitijih materijala - papira, kartona, najlona, drveta ili plastike, stakla, aluminijuma ili drugih metala. Osim zaštitne, ambalaža u novije vreme ima i marketinšku ulogu pa se sve češće sreću brendirana pakovanja različite robe. Pred Vama su firme koje se bave proizvodnjom i brendiranjem ambalaže od najrazličitijih materijala.
Najčešće postavljana pitanja
- Koja vrsta ambalaže je najzdravija za pakovanje hrane?
- Za očuvanje kvaliteta, ukusa i mirisa hrane najbolja ambalaža je staklo. Staklena ambalaža štiti namirnice od vlage, ne menja njena svojstva i proizvod održava svežim kroz duži vremenski period. Staklo ne propušta gasove pa je pogodno i za pakovanje gaziranih pića. Staklo ne ispušta nikakve štetne materije kojima bi mogla kontaminirati hranu, lako se steriliše i može se koristiti ponovo, čuvajući životnu sredinu. Glavna „mana“ staklene ambalaže je što je staklo kao materijal teško i lomljivo, pa samim tim osetljivo na transport i sve troškove koje proizilaze iz ove činjenice. To je i jedan od glavnih razloga zašto je poslednjih decenija staklenu ambalažu masovno zamenila plastika.
- Zašto plastične flaše nisu pogodne za višekratnu upotrebu?
- Zbog svojih fizičkih karakteristika (laka, otporna, savitljiva), niske cene proizvodnje i lakoće transporta plastična ambalaža je danas najčešći materijal za pakovanje proizvoda, pa i hranljivih namirnica. U proizvodnji ambalaže moraju biti ispoštovani određeni standardi koji podrazumevaju da proizvodi ne smeju biti izloženi sastojcima štetnim po zdravlje. Kako plastika sama po sebi sadrži mnoštvo štetnih supstanci, njeno korišćenje u procesu pakovanja mora se odvijati pod kontrolisanim uslovima. Zbog svega toga, plastika koja se koristi kao ambalaža hrane ili pića (PET ambalaža) ima jednokratnu funkciju i ne bi trebalo da se koristi višenamenski (plastične flašice za vodu, plastične posude i drugo).
- Zašto se oznake na plastičnoj ambalaži razlikuju?
- Plastična ambalaža koristi se za pakovanje velikog broja različitih proizvoda. Njen hemijski sastav i struktura se mogu značajno razlikovati i pokazivati različita svojstva prema proizvodima koji se u njima nalaze, zbog čega se obeležava različitim oznakama: PET, HDPE, LDPE, PVC, PP, PS, PC i dr. Neke vrste plastike su štetnije od drugih po ljudski organizam i životnu sredinu.
- Da li je ambalaža u koju se pakuje brza hrana štetna?
- Često se kaže da ni brza hrana nije toliko nezdrava kao ambalaža u koju se pakuje. Naime, ambalaža u kojoj se najčešće pakuje fast food (kartonske kutije, papirne kese, stiropor posude i dr.) sadrži različite aditive, smole i hemikalije koje imaju za cilj da očuvaju temperaturu i svežinu pripremljene hrane tokom transporta. U direktnom dodiru sa hranom ove štetne materije mogu kontaminirati namirnice i zajedno sa njima dospeti u ljudski organizam.
Upis novih objekata na PlanPlus je uvek dobrodošao.