Vlasinsko leto: Trubačke legende na jugu Srbije pre Guče

Zvuk trube izaziva posebne emocije kod slušalaca, a u Srbiji je naročito zastupljen tradicinalni zvuk koji istovremeno pokreće veselje i dert (jad, bol, tuga, sevdah). Širom zemlje i regiona je na stotine kvalitetnih duvačkih orkestara, a ne manjka ni kvalitenih trubačkih festivala. Najpoznatiji je svakako sabor trubača u Guči, ali se još jedan sličan festival oko 30 godina održava na samom jugu Srbije - u Surdulici. Reč je o manifestaciji Vlasinsko leto, naširoko poznatom festivalu koji se održava nedaleko od čuvenog Vlasinskog jezera, ali i uz samu vodu.

Južnjački ritam odjekuje malom varošicom početkom jula svake godine, a Surdulica na nekoliko dana postaje centar trube. Četvorodnevna manifestacija je sve popularnija iz godine u godinu, a osim u Surdulici, mesto održavanja je i Vlasina.

Vlasinsko leto, inače je predtakmičenje Dragačevskom festivalu trubača, pored festivala trube u Leskovcu i Vladičinom Hanu na jugu Srbije. Zato publika ima priliku da, pre same Guče u avgustu, u Surdulici čuje neke od najboljih duvačkih orkestara, ali i mnoge druge izvođače narodne muzike.

Festival za ljubitelje tradicionalnog zvuka, hrane, rukotvorina i prirode

Orkestri  i izvođači poput Fejata i Nebojše Sejdića, Bobana Markovića, Bakija Bakića, Bojana Krstića, Ekrema Mamutovića, Elvisa Ajdinovića, Kristijana Azirovića, Siniše Stankovića i na desetine drugih trubačkih legendi, upravo na ovom festivalu pokazuju umeće. Na jednoj od najvećih manifestacija na jugu Srbije, svake godine mogu se čuti i pionirski i omladinski trubački bendovi. Zvucima trube oni diraju srca publike, pa uz tvrde ritmove retko ko ostaje miran.

Iako je truba primarni sadržaj, Vlasinsko leto je jako raznolik festival. Pored takmičarskog progama gde se čuju dobro poznati trubački doajeni, pobednici prethodnog fesivala i pobednici Guče, tu su i različiti gastronomski, umetnički i ostali etno formati.

Deo manifetsacije su, tradicionalno, i orkestarski defilei, gastronomija, izložbe umetnina, rukotvorina i svega što čini bogatu južnjačku tradiciju. Posetioci mogu da uživaju i u poetskim večerima, pecanju na Vlasini i sličnim mirnijim sadržajima koje organizatori prirede svake godine. Na festivalu obično nastupi i neko od zvučnih imena narodne ili pop muzike iz Srbije i regiona, što privlači i mnogo širu publiku.

Zbog svega što Vlasinsko leto nudi, ljubiteljima trube i tradicije koji planiraju letnji odmor na Vlasinskom jezeru, ostaje preporuka da u ovaj kraj odu početkom jula. Ovaj festival će ostaviti sve punog srca i utiska koji samo truba ostavlja na meraklijske duše.

Truba i priroda - Vlasina kao ambijentalni deo festivala

Jedno od najlepših jezera na Balkanu nalazi se upravo u Pčinjskom okrugu - Vlasina leži na oko 1.200 metara nadmorske visine, na dvadesetak kilometara od Surdulice. Čuveno po svojim plutajućim ostrvima, ledeno hladnoj vodi, bujnoj vegetaciji i izuzetnom pejzažu, ovo jezero decenijama mami prirodnjake i ljubitelje divljih šumskih plodova, bilja i ribolova.

U ovakvom ambijentu održava se deo Vlasinskog leta, što festivalu trube daje posebnu draž.

“Vlasinski kotlić” je deo manifetsacije na kome se priprema riblja čorba na otvorenom, dok je “Vlasinska udica” takmičenje rezervisano za ribolovce.

Posetioci mogu uživati u pikantnim ukusima čorbe pripremljene u kotliću, i u isto vreme u veselim i prodornim melodijama trube. Muzika, hrana, druženje u prirodi i pecanje su zato još neke od draži manifestacije Vlasinsko leto.

U borbi za slobodu - truba krojila i istoriju na ovim prostorima

Iako je bila popularna i tokom ustanaka protiv Osmanlija, koliki je uticaj trube na srpski narod govori i istorijski podatak da je Kumanovska bitka u Prvom balkanskom ratu dobijena i zahvaljujući upravo zvucima ovog instrumenta.

Tako se srpski vojni trubač Ahmed Ademović, upravo kada se ova bitka lomila na jednu ili na drugu stranu, ušunjao u pozadinu turske vojske i odsvirao znak za povlačenje. Turska vojska je, čuvši ovu melodiju krenula da se povlači. Tada je leksovački trubač iza srpskih redova odsvirao melodiju za juriš, što je vojsci dalo borbeni elan i snagu da poraze neprijatelja. Ovaj trijumf bio je značajan i zato što su srpski vojnici i vojskovođe dobili samopouzdanje za velike borbe i ratove koji su usledili.

Na vojnim akademijama širom sveta i dan danas se izučava ovaj podvig srpskog trubača, koji svedoči o značaju jednog instrumenta u borbi za slobodu.

Vojnik i trubač Ahmed Ademović je po završetku rata za ovaj čin odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima, a ovaj leskovački vitez, kako su ga zvali, živeo je sve do 1965. godine.

Nakon ove bitke, truba se ustoličava u Surdulici, i sve više dobija na popularnosti kao tradicionalni instrument, zajedno sa igrom “čoček”. Iako Vlasinsko leto nastaje tridesetak godina posle sabora u Guči, trubači sa juga Srbije nadaleko su čuveni po svom talentu i instrumentu, a mnogo puta su to dokazali i pobedama na Dragačevskom saboru.

Danas, zvuci trube su uobičajeni na mnogim svadbama, rođendanima i drugim proslavama, ne samo na jugu i zapadu zemlje, već i u čitavoj Srbiji. Trubači su postali skoro nezaobilazan detalj na svakom slavlju, a najčešći su romski bendovi koji svojom pojavom upotpunjuju proslave i podižu raspoloženje.

Kratka istorija trube, cevi koja je vekovima evoluirala

Kao dugi cevasti duvački instrument, truba i njene preteče postoje već hiljadama godina i jedan su od najstarijih instrumenata, pored bubnjeva. Najstarije forme trube pronađene su u Egiptu, a datiraju iz 14. veka pre nove ere. Vekovima je truba evoluirala u ono što je danas, postala je uvijena i dobila mogućnost da pravi više različitih tonova. Najznačajniji preokret u svom obliku i funkciji, truba dobija u srednjem veku (od 15. do 17. veka). Poreklo naziva je iz reči “cev”.

Mnogi su je samouki svirali, bez nota, samo prateći svoj istančan sluh. Sa druge strane, džez muzičari svetskog glasa poput Majlsa Dejvisa, Dizija Đilespija i Lujia Armstronga, bili su vrsni trubači. Dejv Daglas, Badi Bolden, Roj Hargrov, Markiz Hil i Ingrid Džensen neki su od najznačajnijih svirača trube današnjice.

I u savremeno doba ovaj instrument je nadaleko cenjen i kao orkestarski i za solo izvođenje. Trube izvlače najdublje emocije, bez obzira da li iz njih izlaze džez, world ili zvuci tradicionalne narodne muzike. Zato truba i ima tako značajno mesto i u srpskom festivalskom životu.