“Rumenačka pihtijada” za one koji žele da probaju najbolje pihtije iz Srbije

Više od dve decenije Rumenka, naselje nadomak Novog Sada, okuplja gastronome iz Srbije i sveta, koji žele da probaju, kupe, ali se i takmiče u pripremi pihtija. “Rumenačka pihtijada” pored uživanja u ovom starom srpskom specijalitetu, svakog januara posetiocima pruža i bogat kulturni i muzički program - od folklora, muzike tamburaša, pa do koncerata pevača narodne muzike.

Pihtije - gastronomski specijalitet koji mnogi ili ne žele ni da probaju ili bez njega ne mogu da zamisle zimsku trpezu. Sudeći po popularnosti ovog predjela u ugostiteljskim objektima širom Srbije - čini se da je više ovih drugih, koji pihtije obožavaju.

Iako možda za neke naizgled nezgrapno, ovaj životinjski žele, ispunjen jakim aromama začina i belog luka, spaja zimske ukuse u slasne četvrtaste zalogajčiće. Posipane ljutom tucanom paprikom, a u društvu dobrog sira i kiselog kupusa (a možda i poneke grejane rakije) pihtije su nezamenljiv izbor za trpeze u srpskim kućama čim krenu hladniji dani.

Baš zbog spoja tradicije i ukusa i ne čudi što mnogi jedva čekaju januar, da na “Rumenačkoj pihtijadi” pronađu ovo tradicionalno meze po svom ukusu. Neki potraže one mesnatije, neki više vole bistrije, nekima je najvažnije jesu li samo svinjske po tradicionalnom receptu ili imaju primese drugih vrsta mesa, dok neki vole da preovlada ukus belog luka i začina. “Pihtijada” nudi sve to, pa i mnogo više.

Organizator manifestacije je Udruženje “Rumenačka pihtija 2003“, dok su pokrovitelji Grad Novi Sad i Pokrajinska vlada.

Kakve pihtije mogu da se probaju u Rumenki

Gastronomi iz svih delova Srbije, ali i zemalja komšiluka zbog kojih ova manifestacija i nosi titulu internacionalne - poput Mađarske i Severne Makedonije, svake godine iznenade idejama od čega sve pihtije mogu da se naprave. Tako su, pored standardnih svinjskih, posetioci mogli da probaju i kupe i pihtije od ribe, ćuretine, piletine… 2024. godine su debitovale i pihtije napravljene od škembića, što je izazvalo veliko interesovanje okupljenih.

Stručni žiri svake godine ima težak zadatak - da odabere najbolje. Takmičari su se poslednjih godina nadmetali u dve kategorije - standardne pihtije, tj. one napravljene od svinjskog mesa, kao i kombinovane.

“Rumenačka pihtijada” je manifestacija posvećena multikulturalnosti lokaliteta na polju gastronomije i materijalnog kulturnog nasleđa. Obuhvata obeležavanje tradicionalne gastronomske međunarodne višedecenijske manifestacije – pihtijade uz prigodan kulturni kontekst i muzičko-zabavni program, navodi se na zvaničnom sajtu manifestacije.

I zaista, svake godine se organizatori potrude da oni koji dođu ne uživaju samo u dobroj hrani, već da na “Pihtijadi” lepo provedu vreme uz piće i muziku koja bi ih ugrejala u hladnim januarskim danima.

Pored pihtija, izlagači nude i ostale proizvode, pa je ova manifestacija idealna i za one koji žele da pojačaju svoje zalihe domaćih proizvoda. Veliki broj izlagača znači i veliki raspon cena i raznolikost, te svako može potražiti odgovarajući odnos cene i kvaliteta.

Kada se pripermiti za "Rumenačku pihtijadu"

Manifestacija obično traje dva dana, kada su prvog dana na štandovima izlagači, a drugog dana se održava takmičenje u pravljenju pihtija. Tada svoje umeće kuvari pokazuju na licu mesta i nadaju se da će njihov “slani ratluk” najviše prijati nepcima stručnog žirija.

Kao i ostale manifestacije posvećene ovom jelu, i “Rumenačka pihtijada” održava se uglavnom u drugoj polovini januara. Za pripremu i održavanje pihtija su najvažnije upravo niske temperature, kako bi za početak mogle da se stegnu, a potom i održe svoju teksturu.

Tajna dobrih pihtija

Gotovo svaka kuća koja čuva tradiciju pripreme ovog slanog specijaliteta ima i svoj recept za pihtije. Za njih je, slažu se i vrsni kulinari, važno da sastojci budu dobri, u dobrom odnosu, i da se dugo kuvaju.

Rumenčani, koji ponosno ističu svoje pihtije kao jedne od najboljih, se sa tim slažu.

Organizatori “Pihtijade” kažu da rumenačke pihtije izdvaja od drugih njihov stari i provereni recept. U pripremi je najbitniji izbor mesa, a u njihovom slučaju, to su butkica, kolenica i glava.

Inače ih u domaćinstvima češće prave od manje kvalitetnog svinjskog mesa - delova glave, nogica, a potom se dodaju začini - osnovni su svakako beli luk, so i biber. Da bi upotpunile i poboljšale ukus, domaćice neretko stavljaju i suvo meso, a nekada i mešaju različite vrste - poput svinjetine i junetine.

Za pihtije je važno, kažu vrhunski poznavaoci ovog specijaliteta, da se dugo krčkaju u dubokom loncu sa nekoliko litara vode. Optimalno vreme kuvanja je oko četiri sata, mada može trajati i duže - sve dok se meso ne razdvoji od kosti. Meso se potom cepka, ili sitnije seče, stavi se na tanjire, a onda prelije tečnošću u kojoj se kuvalo. Kako se smesa hladi, tako i pihtije poprimaju svoj oblik, sve dok ne postanu čvrste.

Od umešnosti i iskustva onih koji ih prave umnogme zavisi kakav će krajnji rezultat biti. Greške se vrlo lako dese, pa ukoliko se pretera sa vodom može se dogoditi da se one uopšte ne stegnu, bez obzira koliko budu ohlađene. Takođe, sitnije seckano mesto znači i lepše pihtije, kako komadi ne bi virili iz želatinaste smese. Neki moderniji recepti uključuju i povrće poput šargarepe, ili dodavanje peršuna i drugog začinskog bilja.

Neka domaćinstva vole da njihove pihtije uvek budu bistre, pa tako sklanjaju penu koja se stvori prilikom kuvanja, ali imaju i “tajne” recepte. Jedan od trikova je, kako se može pronaći u receptima za pihtije, i dodavanje belanca tokom kuvanja. Kada se pihtije serviraju tanjir se obično okrene, one se iseku na kocke, a onda posipaju tucanom paprikom.

Za one kojima se ipak čini da je priprema prekomplikovana, manifestacije poput “Pihtijade” u Rumenci su idealna prilika da bez mnogo muke uživaju u ovom ukusnom predjelu.

Bogojavljenske pihtije

Pihtije su nekada bile sirotinjsko jelo, a sada se već smatraju delikatesom, koji je nezaobilazan na mrsnim slavama ili za proslavu, na primer, Pravoslavne Nove godine. Ipak, stari srpski običaj je da se kuvaju na Krstovdan, 18. januara, a da se jedu za Bogojavljanje, 19. januara.

Pihtijoljupci onima koji ipak izbegavaju i da probaju ovaj srpski gurmanluk, poručuju da ljubav prema pihtijama dolazi sa godinama. Tako ih mladi češće zaobilaze, za razliku od onih starijih za stolom, koji sa slašću uživaju u njima.