Preseljenje i zarada, ili kako da vaša selidba prođe „bezbolnije“

Ako ste ikada studirali ili radili u drugom gradu ili državi, živeli kao podstanar ili iz nekih drugih razloga često menjali prebivališta, proces selidbe vam je sigurno dobro poznat. Prebacivanje stvari na novu lokaciju, bacanje starih i kupovina novih zadaje glavobolju već pri samoj pomisli na preseljenje, a kamoli kada čitava procedura zaista krene i da se odvija.

Selidba = glavobolja

Zavisno od razloga zbog kojih se odlučujemo na presljenje, selidbe obično sa sobom nose i neka pomešana osećanja. To može biti nostalgija za starim krajem, stanom ili kućom u kojoj smo odrasli i za koju nas vežu lepe uspomene. Može biti i euforija ukoliko prelazimo u veći i lepši stambeni prostor, ali u nekim slučajevima to može biti i osećanje potištenosti, tuge i brige ukoliko je preseljenje iznuđeno životnim okolnostima.

U svakom slučaju, ono što je neraskidivi deo svakog preseljenja, nezavisno od njegovih motiva, jesu stres i nervoza. Verovali ili ne, u psihološkoj „hijerarhiji stresova“ selidbe se kotiraju prilično visoko, jer sa sobom obično nose niz značajnih promena u našim životnim navikama. Kada se na to nadovežu i finansijski troškovi preseljenja, glavobolja dostiže vrhunac.

Ipak, dobra vest je da to uopšte ne mora tako da bude – „lek“ za ovu vrstu glavobolje može biti jedna beogradska firma koja odlično radi selidbe, a istovremeno vrši i otkup svih stvari koje vam više nisu potrebne, bilo da je u pitanju nameštaj, bela tehnika, otkup mobilnih telefona, polovnih laptopova ili antikviteta. I sasvim sigurno - nije jedina.

Ne bacajte stvari, prodajte ih!

Često se kaže – ako neke stvari u kući ne upotrebimo duže od mesec dana, nisu nam ni potrebne. I ovo zaista ima smisla u velikom broju slučajeva. Ali, to svakako ne znači da treba da pobacamo iz kuće sve što nismo dotakli mesecima. Mnoge agencije za selidbe rade otkup starih i (nama) nepotrebnih stvari - od starog kabastog nameštaja, električnih uređaja i bele tehnike, do elektronike i starih mobilnih telefona koje, istina, mnogi od nas imaju u zalihama. Prodajom ovakvih stvari, sa svojih leđa skidamo jedno veliko breme, štedimo svoje vreme, smanjujemo troškove preseljenja, a nije isključeno da čak možemo i da zaradimo.

Troškovi selidbe, naravno, variraju u zavisnosti od broja angažovanih ljudi na preseljenju i distance koju naše stvari prelaze na putu do svog novog doma. Ako istražimo tržište, uporedimo otkupne cene i napravimo dobru računicu, nema sumnje da će čitav proces proći „bezbolnije“, ako ni za šta drugo, onda za naše novčanike.

STOP! Nemojte da rasprodate sve

Ipak, kada jednom shvatimo da možemo da zaradimo prodajom stvari koje bismo inače ostavili pored kontejnera, postoji šansa da nam se ova praksa „osladi“, pa onda počnemo sa rasprodajom i onih stvari koje nam ipak mogu zatrebati ubrzo nakon selidbe. Stoga treba racionalno isplanirati čitavu proceduru, da se ne bismo našli u novoj stresnoj (a pomalo i komičnoj) situaciji - da od viška stvari pre selidbe, na kraju uđemo u prazan stan.