Novosadski polumaraton kao događaj koji jača telo i um

Mesto i vreme kada sportisti pokušavaju da obore sopstvene rekorde i pritom budu bolji od konkurencije u trčanju, svakako je Novosadski polumaraton. Održava se uglavnom u drugoj polovini marta, kada su ulice Novog Sada ispunjene trkačima i trkačicama iz svih krajeva Srbije i drugih zemalja.

Publika oduševljeno posmatra i bodri učesnike kojih je na hiljade, a oni malo smeliji i aktivniji uključe se u rekreativne prateće aktivnosti. Ovo je idealna prilika za ozbiljnije sportiste da odmere snagu, ali se i pripreme za pun maraton koji je duplo duži. Istovremeno, može da se uživa u arhitekturi grada i njegovim znamenitostima, kao i pogledu na prelepi Dunav, uz koji ide staza.

Organizator Novosadskog polumaratona, koji se održava od 1993. godine, je Grad Novi Sad.

Šta se sve dešava u danu polumaratona u Novom Sadu

Polumaraton se završava u jednom danu, a traje nekoliko sati. Glavni i štafetni polumaraton ograničeni su na maksimalno tri sata. Start polumaratona je na Trgu slobode u 10 sati, a ruta je Dunavskom ulicom, Kejom žrtava racije, Bulevarom cara Lazara i Bulevarom despota Stefana, pa kružno do Gradske kuće kod koje je cilj.

Tu je i trka zadovoljstva u dužini od pet kilometara koju je predviđeno završiti u roku od dva sata, kao i nordijsko trčanje, osnosno hodanje. U okviru događaja organizuje se i rekreativno trčanje na 10 kilometara, gde je limit takođe dva sata.

Pored ovih glavnih programa istog dana su i trčanje-šetnja srednjоškоlaca na 1000 metara, trčanje-šetnja starijih оsnоvaca na 800 metara i mlađih оsnоvaca na 400 metara. Pored ovih mogu se takmičiti i mlađi učesnici, jer se organizuju poletarac trčanje-šetnja mališana na 200 metara, pa čak i puzeća trka beba na nešto više od 4 metra.

Uslovi za učešće na polumaratonu

Zainteresovani za učešće na bilo kojoj zvaničnoj stazi treba da se prethodno prijave i plate kotizaciju, a sve infomacije su na sajtu novosadskog maratona. Takođe, treba da budu psihofizički spremni za ovu aktivnost.

Organizatori uvek naglašavaju da su sve prateće discipline u okviru polumaratona zapravo rekreativnоg karaktera. Trčanje iz zadоvоljstva i šetnja građana nisu takmičarskоg karaktera, pa svako treba da pređe stazu u skladu sa svojom formom.

Maloletnici kоji bi da učestvuju u disciplinama оd pet kilometara i dužim, mоraju da prilоže оveren lekarski pregled za trčanje, kao i saglasnоst trenera i rоditelja.

Šta je polumaraton

Atletska trka od oko 21,1 km, što je polovina standardne maratonske distance od 42,2 km, zove se polumaraton.

Polumaratoni su izuzetno popularni širom sveta jer su izazovni, ali ipak dostupniji većem broju trkača u odnosu na pun maraton. Iako zahteva ozbiljnu pripremu, polumaraton je često izbor i za rekreativne trkače koji bi da podignu svoju izdržljivost. Svetski rekordi za polumaraton konstantno se pomeraju, pa najbrži trkači prelaze ovu distancu za manje od 58 minuta.

Mnogi veliki gradovi organizuju polumaratonske trke, često kao deo većih maratonskih događaja. Tako i Novi Sad ima svoj maraton koji se održava u oktobru.

Pravila koja važe tokom polumaratona

Polumaraton ima jasna pravila koja se primenjuju na zvaničnim takmičenjima širom sveta. Pravila postavljaju organizatori trke, ali se uglavnom oslanjaju na standarde Svetske atletike (World Athletics). Standardna dužina polumaratona je tačno 21,0975 km, a staza mora biti precizno izmerena i odobrena i na njoj moraju biti jasno označeni kilometarski markeri.

Trkači startuju iz određene startne zone i moraju preći celu stazu kako bi im rezultat bio validan. Završetak trke se registruje prolaskom kroz ciljnu liniju, često uz pomoć elektronskog čipa. Zvanično vreme je ono koje se meri od trenutka startnog signala do prolaska kroz cilj (bruto vreme), ali mnoge trke registruju i neto vreme (od trenutka kada takmičar pređe startnu liniju).

Trkači ne smeju ometati druge učesnike, a zabranjeno je koristiti prevozna sredstva, vuču ili spoljnu pomoć, osim dozvoljenih okrepa. Ukoliko trkač skrati stazu ili koristi nedozvoljena sredstva (npr. doping), biva diskvalifikovan.

Trkači moraju nositi startne brojeve koji su jasno vidljivi. Profesionalni atletičari moraju nositi odeću koja odgovara pravilima SA. U nekim trkama je dozvoljeno korišćenje slušalica, ali na zvaničnim takmičenjima mogu biti zabranjene iz bezbednosnih razloga. Na stazi su okrepne stanice sa vodom, izotoničnim napicima i ponekad voćem, dok su medicinske ekipe prisutne za slučaj povreda ili iscrpljenosti.

Zašto je trčanje korisno za organizam

Oduvek se znalo da sportske aktivnosti nose sa sobom brojne benefite po zdravlje organizma. Trčanje takođe donosi mnoge fizičke, mentalne i emocionalne koristi, bez obzira na to da li je rekreativno ili profesionalno.

Ova aktivnost jača kondiciju, odlična je kardiovaskularna vežba koja smanjuje rizik od srčanih oboljenja, poboljšava cirkulaciju i smanjuje krvni pritisak. Trčanjem se dobija veća snaga i izdržljivost, aktiviraju noge, srednji i donji deo leđa. Povećavaju se kapacitet pluća i otpornost tela na zamor.

Trčanje takođe pomaže u mršavljenju, pa zavisno od intenziteta, može se izgubiti 400 do 800 kalorija po satu.

Poboljšava gustinu kostiju i smanjuje rizik od osteoporoze, a suprotno mitu da šteti zglobovima, pravilno trčanje ih zapravo može ojačati.

Trčanje zatim smanjuje stres i anksioznost, jer podstiče lučenje endorfina i serotonina – hormona sreće. Pomaže i u borbi protiv depresije i poboljšava raspoloženje. Redovno trčanje doprinosi dubljem i kvalitetnijem snu i pomaže telu da se brže oporavi. Povećava fokus i produktivnost, tako što poboljšava rad mozga i kognitivne funkcije. Redovno trčanje takođe poboljšava samopouzdanje i osećaj postignuća.

Grupno trčanje i učestvovanje u trkama omogućava upoznavanje novih ljudi i pomaže u razvijanju timskog duha i motivacije.

Kako početi sa trčanjem i kad je vreme za učešće na polumaratonu

Oni koji se tek spremaju ili samo razmišljaju da krenu u avanturu zvanu trčanje, treba da počnu lagano, kombinujući najpre trčanje sa hodanjem, uz adekvatnu opremu. Naravno, počinje se sa kraćim distancama i postepeno povećava intenzitet treninga.

Najvažnije je slušati svoje telo i ne forsirati se previše na početku. Zato je možda neki od narednih Novosadskih maratona prilika da se oproba malo ozbiljnije trčanje, ali tek posle višemesečnog treninga.