Noć veštica | „Izmišljeni“ praznici

All Hollows Eve

Kraj oktobra je vreme kada veliki deo planete upada u svojevrsnu euforiju, a koja kulminira poslednjeg dana u mesecu kada se u mnogim zemljama obeležava Noć veštica. Događaj koji je širom sveta prepoznatljiv kao Halloween u osnovi ima religijske korene i vezuje se za veče uoči praznika Svih Svetih (All Hollows Eve). To je dan kada jedan deo Hrišćana odlazi u crkvu, pali sveće i peva pesme u slavu mrtvih, ali to je i dan kada se deca uveče u šali prerušavaju u duhove, vampire i ostale sile mraka, idu od kuće do kuće i plašeći domaćine potražuju slatkiše i poklone.

Zbog jedinstvenog načina proslavljanja, šaljive konotacije i pre svega odličnog marketinga ovaj praznik stekao je globalnu popularnost pa ga danas milioni ljudi simbolično obeležavaju, bez obzira na religijsku (ne)pripadnost i razumevanje razloga za „praznovanje“.

U naše krajeve svetski trendovi tradicionalno dolaze sa zakašnjenjem, ali nesumnjivo stižu, pa se tako sredinom oktobra i u našim izlozima sve češće mogu videti razni kostimi veštica, vampira, šišmiša i drugih demona. U školama i vrtićima crtaju se i rezbare bundeve, a gradom se promovišu specijalne Halloween žurke i maksenbali. Istina, sve je ovo više povod za dobru zabavu nego što se tu zaista nešto proslavlja, ali činjenica je da je duh Halloween-a uveliko prisutan i u Srbiji.

Kako je nastao Halloween?

Malo je poznato da Noć veštica vodi poreklo iz keltske paganske tradicije i da u njenoj manifestaciji ima dosta elemenata koji se danas smatraju okultizmom. Naime, verujući da se život rađa iz smrti, Kelti su za početak svoje nove godine uzimali kraj jeseni, kad priroda umire i kada, prema njihovom verovanju, počinje vreme mraka, raspadanja i smrti. Toga dana su gasili vatru na svojim ognjištima i svuda bi zavladao mrak. Po paganskom predanju, duše umrlih bi pripadale keltskom bogu smrti - Samhainu. Prinošenjem žrtve na dan nove godine, ovaj bi dozvoljavao da tog dana duše umrlih posete svoje nekadašnje domove. Prema verovanju, duše mrtvih koje bi dolazile u „posetu“ bile su iznurene glađu i molile su za hranu, pa ih je valjalo nahraniti – otuda potiče i čuveni običaj, na engleskom poznat kao „trick or treat“. Ukoliko neko od živih ne bi ugostio duše umrlih, stigla bih ih osveta boga Samhaina.

U vreme kada su Kelti primili Hrišćanstvo, tadašnja crkva ustanovila je pomenuti praznik 1. novembra kako bi se istrebio ovaj okultistički običaj, a noć uoči praznika nazvana je „All Hallows Eve“, kada se služilo i svenoćno bdenje. Međutim, oni koji su ostali u paganstvu nastavili su svoje rituale, pa je tako noć uoči Hrišćanskog praznika postala Noć veštica, vradžbina, prizivanja zlih duhova i demona.

Savremeno maskiranje u duhove, kosture i veštice predstavlja upravo nastavak ove drevne paganske tradicije i stoga ovakav način praznovanja često nailazi na oštre osude javnosti, konzervativnih struja, hrišćanske crkve ali i one drugih konfesija.

Iako je u najvećem broju slučajeva praznovanje Halloween-a inspirisano samo željom za dobrom zabavom, interesantno je znati da učešćem u ovakvim običajima nesvesno negujemo prastaru tradiciju naroda Francuske, Irske i Velike Britanije.