Najbolji sladoled u Beogradu: Tradicija vs. Egzotika

Jedna od najstarijih poslastica na svetu, u letnjim mesecima većini nas je i najdraže osveženje. Njegovo visočanstvo sladoled!

Poreklo mu se ne zna tačno, ali istorija kaže da su još Egipćani orašaste plodove i voće mešali sa mlekom i vodom i pravili zamrznute poslastice. Takođe, i Aleksandar Veliki je uživao u „ledu” sa ukusom meda i voća. Čuveni Marko Polo je u 13. veku sa Dalekog istoka doneo u Italiju recept sladoleda koji sadrži med i mleko, a ova zemlja će u budućnosti postati sinonim za mlečno-ledenu poslasticu. Ipak, tek polovinom 17. veka sladoled je postao popularan širom Evrope. U američkom stilu, Ronald Regan je 80-ih godina prošlog veka proglasio jul nacionalnim mesecom sladoleda u SAD.

Izgleda da se od tada stvari nisu značajno promenile, jer ukus sladoleda i danas izaziva radost u svima nama. Iako voćni sladoledi pružaju jedinstven užitak, vanila i čokolada su se vremenom definisali kao najčešći ukusi sladoleda širom sveta. Štaviše, sladoled od vanile je zapravo najprodavaniji na svetu. U količini pojedenog sladoleda po glavi stanovnika godišnje, Amerikanci, Finci, Šveđani, Novozelanđani i Australijanci drže liderske pozicije.

Ali, omiljeni letnji dezert vole i Beograđani. Zato je u našoj prestonici sve više slatkih kutaka čiji je zaštitni znak upravo sladoled. A koji su neki od najboljih, saznajte u narednim redovima.

Crna ovca

Najmlađi, a najslađi sladoled u gradu. Neobična ponuda koja spaja tradicionalno i moderno. Idejni tvorci Crne ovce pridržavaju se italijanske recepture, ali vole da eksperimentišu i stvaraju nove ukuse. Danas u ponudi ima više od 150 različitih sladoleda, pa su ljubitelji ove poslastice gotovo uvek u dilemi, da li uzeti sladoled sa ukusom kajmaka ili onaj sa ukusom bele čokolade sa jagodama u balzamiku. U ponudi je i sladoled sa kiselom pavlakom, đandujom, susam kafa sa čokoladnim zrncima kafe i još mnogo kremastih ukusa koji prosečnom konzumentu sladoleda verovatno nikada ne bi ni pali na pamet.

Iako u originalu letnja poslastica, ovo je dezert koji se jede tokom cele godine, jer ko će dočekati leto da bi probao jedinstveni spoj voća i čokolade ili pak slatki spoj fermentisanog belog luka sa medom i kakao zrncima.

Crna ovca trenutno postoji na tri lokacije u Beogradu, a super je što stiže i na kućnu adresu.

Moritz Eis

Najstariji kraft sladoled u Srbiji. Prva radnja u Beogradu otvorena je 2012. godine, a za deceniju postojanja Moritz Eis je postao prepoznatljivi simbol za vrhunski sladoled. Klasični sladoledi od vanile, jagode ili maline su „sigurica“, ali u ponudi su uvek i neka iznenađenja. Sladolede od belog i crvenog vina, baklava sladoled, ili sladoled od likera rado kupuju svi koji žele da izađu iz sladoledžijske zone komfora i probaju nešto novo. Ipak, nezvanični šampion neobičnih ukusa je sladoled od kraft piva! Zvuči kao dvostruko osveženje za letnje dane.

Prirodni sastojci bez veštačkih aroma su nešto što Moritz Eis sladolede čini kvalitetnim, a zbog onih egzotičnih i njihovih kombinacija - mušterije često čekaju u redu pre ovim lokalom.

Moritz Eis sladoledi se mogu naći širom Srbije, a u Beogradu na čak četiri lokacije.

Luff gelato

„A taste of never before“... Zvuči ambiciozno, primamljivo, obećavajuće? O da, takvi su i Luff gelato. Ručno pripremljeni sladoledi, ukusi o kojima se priča i mesto na koje se uvek vraća. Mala sladoledžinica, veliki izbor ukusa i prijatno osoblje čine da ova sladoledžinica bude jedna od najomiljenijih u gradu, posebno u letnjim mesecima. Pre kupovine, može čak i da se isproba željeni ukus, što je izuzetan gest domaćina. A nakon degustacije, od kupovine se ne odustaje.

Veštačke boje i konzervansi se ne uklapaju u ovu priču. Sladoled od štrudle sa makom, slana karamela ili sorbe? Šta god izabrali, jedno je sigurno - ukusi Luff sladoleda su ekstravagantni, pomalo reski i uzbudljivi, ali i neočekivani, zato pažljivo birajte, ali sigurno nećete pogrešiti.

Luff sladoleti se takođe mogu probati na više lokacija u Beogradu.

Poslastičarnica

U Poslastičarnici nema tajni, jer to je koncept kojeg se osnivači ove sladoledžinice pridržavaju. Radoznali mogu da vide kako se pravi sladoled, a različita receptura mami prolaznike da svrate i da se uvere u kvalitet sladoleda. A dobar glas glas daleko se čuje. Kremastiji ukusi ili lokalni specijaliteti, to je glavna dilema. Sladoledi se ručno pripremaju, a za posebnu preporuku su oni sa ukusom drenjine, divlje trešnje ili suve šljive.

Za sladokusce koji vole da eksperimetišu savet je da probaju sladoled od šljivovice, kačkavalja, ajvara ili tamnjanike. Među najpopularnijima su malina i pistaći, a to nimalo ne iznenađuje, jer se vlasnici trude da sastojci imaju svoje autentično geografsko poreklo. Tako se ajvar nabavlja sa Kopaonika, šumska borovnica stiže sa Golije, a kačkavalj iz Pirota.

Pelivan

Dobro poznata postastičarnica Pelivan najstarija je poslastičarnica u Beogradu. Pelivan sladoledi se prave po najfinijoj starinskoj recepturi. Za razliku od pomenutih sladoledžinica, ne ističu se egzotičnim ukusima, neobičnim kombinacijama i eksperimentima, već onim pouzdanim i proverenim ukusima koji svedoče o kvalitetu i postojanosti. U duhu dobre tradicije vlasnici svake godine organizuju dan besplatnog sladoleda, pa je kolona ljubitelja ove poslastice tada dugačka i po nekoliko desetina metara. Pored najpopularnije vanile i čokolade, u kornetima se najčešće nađe i straćatela ili neki voćni ukus.

U Beogradu svakako ima još mnogo mesta na kojima se prodaju i služe odlični sladoledi, a koja tek treba istražiti. Ako znate za još neku ekskluzivnu sladoled-destinaciju javite nam da je uvrstimo na sladoledžijsku mapu Beograda.