Muzej čokolade u Beogradu | Muzeji Srbije

Naš grad je od 18. februara bogatiji za još jedan interesantni muzejski prostor. Ovoga puta, posetioci neće uživati u umetničkim delima ili istorijskim artefaktima, već u nesvakidašnjoj prezentaciji jednog od omiljenih slatkiša na planeti - čokoladi.

U pitanju je interaktivni koncept, koji pored izložbenog dela ima i sobu za degustaciju zato nema sumnje de će ovaj mali muzej u ulici Pijarona de Mondezira (bivša Tadeuša Košćuška 18) na Dorćolu biti omiljena destinacija Beograđana u narednom periodu.

Čokoladna fantazija

Muzej je zamišljen kao putovanje kroz istoriju čokolade, od njenog nastanka na prostorima Centralne i Južne Amerike do danas. Osnivači su se opredelili za interaktivne sadržaje tako da gosti imaju jedinstvenu priliku da probaju neke od eksponata.

Prostor se sastoji iz više celina. Prva je posvećena postojbini čokolade i dekorisana je kao južnoamerička džungla. U njoj će posetioci moći da vide originalne eksponate Maja i Inka. Druga je posvećena Evropi u 17. i 18. veku i predstavlja nam ekspanziju upotrebe čokolade na našem kontinentu. Treća celina je prezentacija istorije čokolade na prostoru bivše Jugoslavije i Srbije, kao i savremenog viđenja “kraljice slatkiša”.

Iako muzeji čokolade već postoje u svetu, beogradski će se razlikovati od onih u Beču, Barseloni i Zagrebu, upravo po interaktivnom pristupu i ekskluzivnim eksponatima. Jedan od osnivača naveo je da je neke majanske artefakte trebalo čekati više od tri meseca zato što predstavljaju pravo blago.

Posebna zanimljivost je da je degustacija sastavni deo iskustva, tako da će obilazak muzeja biti uživanje za sva čula. Tim iza ovog projekat izdvaja proricanje sudbine čokoladom kao nešto što ne smemo propustiti.

Pre nego što potrčimo u beogradski Muzej čokolade, hajde da se bolje upoznamo sa najpopularnijom poslasticom na svetu. Istorija čokolade je fascinantna, ponekad surova, ali uzbudljiva u svakom smislu.

Kratki kurs pravljenja čokolade

Iako je mnogi obožavaju, malo ko zna da je čokolada relativno nova poslastica na evropskim prostorima. Naime, postojbina čokolade je Južna Amerika u kojoj se koristila od pamtiveka. Njeno ime potiče iz starog mezoameričkog dijalekta i najverovatnije znači gorki napitak. U evropske jezike dolazi iz španskog.

Drevni narodi južnog Meksika i Gvatemale smatrali su je afrodizijakom i verovali da daje snagu onome ko je pije. I bili su u pravu, s obzirom da je kakao ( glavni sastojak čokolade) fantastičan izvor energije i zdravlja.

Ipak, ne smemo zaboraviti da je u originalnom receptu čokolada bila piće u koje se nije dodavao šećer. Dakle, bila je gorka i služila se sa različitim začinima koji su doprinosili hranljivosti tog čarobnog napitka.

Kako je čokolada pokorila Evropu?

Na naš kontinent doneli su je pomorci u 16. veku i dugo je bila privilegija bogate aristokratije. U Evropi je izazvala potpunu pomamu, naročito među otmenim damama, koje su trošile neverovatne sume, samo da bi se dočepale svog omiljenog pića.

U 17. i 18. veku na svim evropskim dvorovima služila se uglavnom nakon obroka i predstavljala je demonstraciju bogatstva i moći.

Otprilike u ovo vreme, u čokoladu je počeo da se dodaje šećer da bi se smanjila gorčina napitka. Prirodne masti koje kakao sadrži, uzrokovale su stomačne tegobe, verovatno zbog prekomerne upotrebe. Verovalo se da šećer može da pomogne pri varenju.

Nakon industrijske revolucije, čokolada ulazi u širu upotrebu, pre svega zbog značajnog pada cene. Najzaslužniji za demokratizaciju našeg omiljenog slatkiša je holandski industrijalac Van Huten koji je patentirao mašinu za pravljenje čokolade. Upravo je pronalaskom te mašine počela transformacija čokolade iz tečnog u čvrsto stanje. Ubrzo za tim, pojavila se mlečna čokolada, nastala mešanjem kakao mase sa mlekom u prahu.

Nije sve tako slatko

Možda najmračniji deo istorije čokolade vezan je za afričke robove koji su dovođeni da bi radili na plantažama kakaa u Centralnoj i Južnoj Americi. Može se reći da je opsesija ovim proizvodom promenila i samu demografiju američkog kontinenta.

Uprkos delimično problematičnoj prošlosti, čokolada nije izgubila na popularnosti. Širom sveta, konzumira se u najrazličitijim kombinacijama ukusa i oblika. Na pomen čokolade većini ljudi kreće voda na usta, a lice se ozari osmehom.

Slatka navika

I dok neki upozoravaju da može biti opasna po zdravlje, čokolada odoleva bilo kakvom negativnom publicitetu. Zahvaljujući svom intrigantnom ukusu, postala je sastavni deo života savremenog čoveka. Čak se i njeno ime isto izgovara na skoro svim jezicima.

Za sve nas koji čokoladu poklanjamo da razveselimo, pokažemo ljubav ili tražimo oproštaj, Muzej čokolade u Beogradu idealno je mesto. Poklonite nekom do koga vam je stalo najslađi izlazak u grad. Naravno, možete doći i sami, pa se možda desi čarobno poznanstvo sa nekim ko deli vašu ljubav prema “kraljici slatkiša”.