“Lazareva subota” u Krupnju čuva tradiciju kroz dečju igru i folklor

Proleće kada se i priroda budi, je godišnje doba prepuno živopisnih događaja, a jedan od njih se obeležava i na Lazarevdan. Lazareva subota je u pravoslavnom hrišćanstvu praznik dečjeg osmeha i veselja, koji se na ovim prostorima praznuje već vekovima.

Na takozvane Vrbice, na zapadu Srbije, u Krupnju, decenijama unazad održava se manifestacija “Lazareva subota” kada folklorna društva izađu na ulicu i pokažu najlepši deo narodnih običaja i tradicije. Nekoliko stotina učesnika u narodnoj nošnji pokazuje koliko je manifestacija značajna, a više hiljada gledalaca koliko je ona popularna.

Specifičnost ovog dana je u tome što se tradicija ogleda kroz narodnu igru koju izvode deca. Ovu manifestaciju organizuje Turističko-sportska organizacija Krupnja, uz pokroviteljstvo Opštine. 

Manifestacija koja mami osmehe

Rađevina čuva tradiciju i stare srpske običaje, pa otud i ova praksa narodnog folklora na Lazarevdan. Kada mali opanci krenu da koračaju Krupnjem, to je znak da je manifestacija počela. Uz dobro poznate zvuke harmonike i drugih tradicionalnih instrumenata koji sviraju stare melodije, devojčice sa cvećem u kosi, jelecima i keceljama ukrašenim etno motivima i dečaci u košuljama, ukrasnim pojasevima, čakširama i opancima, sigurnim koracima kreću u veliko kolo.

Lazarice u davna vremena i jesu bile praznik kada su se deca hvatala u kolo i od kuće do kuće, po selima Rađevine, prikupljala voće i domaće slatkiše. Vatra Lazarica je takođe deo ovog starog religijskog obreda, koja se održala i dan danas. Oko velikog plamena najmlađi i drugi učesnici takođe “opletu” narodno kolo. Svakako su dečja pesma, osmesi i graja ono što obeležava Lazarevu subotu u Krupnju.

Čitava varošica je na ovaj prolećni dan domaćin mnogim kulturno-umetničkim društvima, pa ugosti decu iz cele Srbije i to na nekoliko dana. Manifestacija se obično održava napolju, u centru naselja, osim u slučaju kada pada kiša i preseli se u veliku školsku salu, kojom odjekuju brojni sinhronizovani koraci mališana.

Lazareva subota i običaji vezani za ovaj dan

Lazareva subota uoči praznika Cveti (kada se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim), posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koga je Isus vratio iz mrtvih. Praznik je ustanovljen u Jerusalimu još krajem IV veka, a mnoge srpske porodice ga i danas slave kao krsnu slavu.

Lazareva subota čuva jedinstven i koloritan običaj koji se zove Vrbica. Tog dana se bere olistalo pruće vrbe i pletu venci za decu i odrasle. Porodice sa mališanima obično idu u crkvu, gde najmlađi dobijaju i zvončiće koje nose oko vrata.

Manje je poznato da se do Drugog svetskog rata Lazareva subota obeležavala i kao školska svečanost u Srbiji. Lepo obučena i ukrašena zvončićima, deca su se kretala u povorkama, provodila vreme u igri po porti i učestvovala u ophodu oko crkve. Litija se uvek držala izvan hrama, navode iz Srpske pravoslavne crkve.

Kako stići do Krupnja

Krupanj je ljupka varošica u kotlini na zapadu Srbije, okružena ograncima Boranje, Jagodnje i Sokolskih planina. Kroz samo naselje protiču reke Bogoštica, Zmajevac, Čađavica i Kržava čijim spajanjem u samom centru nastaje reka Likodra.

Postoji nekoliko opcija kako bi se stiglo od Beograda do Krupnja, između kojih je udaljenost oko 150 kilometara. Oni koji se odluče da na ovaj put krenu automobilom, treba da račinaju na dva do dva i po sata vožnje, u zavisnosti od saobraćaja. Ruta vodi putem prema Šapcu, a zatim se odvaja do Krupnja.

Ovo mesto u zapadnoj Srbiji dobro je povezano sa prestonicom i autobuskim linijama. Autobusi za Krupanj polaze sa Glavne autobuske stanice u Beogradu, a putovanje traje nešto duže nego automobilom, pa se mora računati na put do tri sata. Još jedna alternativa za putovanje do Krupnja je i voz do Šapca, a zatim autobus do Krupnja.

Šta videti u okolini Krupnja

U samom centru naselja nalazi se crkva Svetog vaznesenja Gospodnjeg, koja je zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića. Gradnja ove crkve je trajala više od decenije, a reč je o spomeniku palim borcima u bici na Mačkovom kamenu. U kripti crkve nalaze se 74 lobanje (više nego u niškoj Ćele-kuli). Ovo je jedinstvena građevina koju treba obići tokom boravka u Krupnju.

Osim u samom naselju, ima mnogo mesta koje vredi posetiti tokom boravka u Rađevini. Zato je dobro da ovo bude višednevni izlet, koji će doneti nova iskustva i relaksaciju.

Upravo je Mačkov kamen jedan od lokaliteta koji trepa videti prilikom obilaska ovog kraja. Reč je o vrhu na planini Jagodnja gde su vođene jake borbe između Prve srpske i Šeste austrougarske armije u Prvom svetskom ratu, od 19. do 22. septembra 1914. godine. Na ovom lokalitetu nalazi se spomen-kapela koja je delo arhitekte Momira Korunovića. Tu su i spomen česma, vidikovac i izletište za uživanje u aktivnostima u prirodi.

Na šest kilometara od Krupnja je čudesna Kovačevića pećina, koja je proglašena spomenikom prirode. Pećina je dugačka oko jednog kilometra i obiluje dvoranama sa brojnim stalaktitima i stalagmitima. U njoj se mogu naći ostaci faune stare oko 60.000 godina, kao i pećinsko jezero.

Soko grad je nekadašnja turska tvrđava sagrađena na ostacima rimskog kaštela na steni na oko 1.000 metara visine, na Sokolskoj planini. U podnožju je manastir Svetog Nikolaja sa manastirskim kompleksom, zadužbina vladike šabačko-valjevskog Lavrentija.

Već u prvom kontaktu sa Rađevinom nemoguće je ne primetiti njene izuzetne prirodne lepote, ekološki čistu i nezagađenu sredinu. Zbog ovakvog ekosistema, turisti mogu da očekuju zdravu hranu i vodu, prijatne letnje noći, kao i zime sa dosta snega. Zato je Krupanj, koji je regionalni centar ovog kraja, pogodan za letnji kao i za zimski turizam.

Svakako, mnogi će se složiti da su proleće i Lazareva subota najepše vreme da se poseti Krupanj, kada sve obiluje poletnošću i energijom probuđene prirode, dečje radosti i gostoprimljivosti vedrih domaćina i domaćica.