Kako se slavi(o) Božić | Turistički kalendar Srbije

Dva najznačajnija praznika, koja zauzimaju središnje mesto u našem narodnom kalendaru, jesu Badnji dan i Božić.

Badnjedanski i božićni običaji međusobno se prožimaju, ali čine jedinstvenu celinu. Mnogi srpski običaji koji bi se započeli na Badnji dan prenosili su se na Božić.

Većina običaja, koji su vezani za Badnji dan i Božić utemeljena su na saznanju da tih dana počinje nova godina i da se tada odlučuje o napretku jednog domaćinstva, porodice. Najznačaniji ritual, koji se i danas zadržao kod Srba, vezan je za božićno sveto drvo, badnjak.

Proslavljanje Badnjeg dana i Božića danas, u izmenjenim uslovima života, naročito u urbanim sredinama ima modifikovanu formu. Badnjak ćete verovatno kupiti na pijaci. Ribu, prebranac, kupus, nabaviti u prodavnici. Ako slavite slavu imate ikonu i kandilo koje ćete za proslavu Božića zapaliti, kao simbol vatre i ognjišta. Kuću ćete okaditi tamjanom, pomoliti se i veče provesti u krugu porodice, u miru i zdravlju.

Badnji dan

Prema jednom tumačenju, naziv Badnji dan potiče od staroslovenske reči „bdeti”, dok prema drugom Badnji dan je naziv dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću.

Pretpostavlja se da je kod starih, mnogobožačkih Srba, postojao bog Badnja, prikazan kao kip deljan od drveta. Primivši hrišćanstvo Srbi su Badnju bacili u vatru i taj običaj su ponavljali na svako Badnje veče.

Crkva badnjaku daje drugi smisao: grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju ljubavlju, a svetlošću njegovom teraju neznanje i praznoverje.

Badnjak - sveto drvo

Badnjak simbolički predstavlja drvo koje su pastiri doneli Josifu i koje je založeno u pećini kada se Hristos rodio.

Za Badnji dan se seče sveto drvo, unosi u kuću, i sa ovim danom već počinje božićno slavlje. Ujutro rano, muški članovi domaćinstva odlaze u šumu po badnjak, bira se mlad i prav cerić, a ako nema cerića, uzima se bilo koja vrsta hrasta.

Kada se odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i Božić, uzima sekiru i seče badnjak. Domaćin je vodio računa da drvo prilikom sečenja padne direktno na zemlju. Smatralo se dobrim znakom ako badnjak na mestu preseka dobije „bradu” – tako bi dobio izgled nekog natprirodnog bića kakvim su ga nekad i zamišljali. Dok su muškarci u šumi, žene lože vatru, pristavljaju pečenicu, mese božićne kolače, torte i uopšte pripremaju hranu koja će se poslužiti za Božić.

Uveče, uoči Božića, badnjak se zajedno sa slamom unosi u kuću. Okupljeni ukućani svečano su dočekivali domaćina koji je unosio badnjak, „glavom” unapred, spuštajući ga na ognjište. Sledile su ustaljene ritualne radnje, celivanje badnjaka, koje su imale za cilj napredak porodice, domaćinstva, zdravlje i sreću. Kada bi završili sa darivanjem, badnjak se spaljivao. Ovde se ogleda jasno izraženo uverenje da se badnjak, kao vrsta božanskog bića, mora spaliti, odnosno žrtvovati da bi se ponovo „rodio”.

U srpskom narodu je karakterističan badnjak za slavljenje Božića, dok je u Grčkoj, Rusiji i Bugarskoj jelka.

Riba i suvo voće

Trpeza je na Badnji dan uvek posna. Zavisno od kraja do kraja, negde se jela riba, med, beli luk, pasulj, kupus i od voća suve šljive, smokve, orasi, jabuke. Za Badnje veče se peče hleb koji se ostavlja na stolu sve do Bogojavljanja – želja za napretkom i svakojakim obiljem tokom naredne godine.

U srpskom narodu se kaže za osobe koje su bliske i vezane da su kao „Božić i Badnji dan”.

Božić

Božić je praznik rađanja novog života, dece, roditeljstva očinstva i materinstva.

Dan Hristovog rođenja, Božić, srpski seljaci smatrali su, uz Vaskrs, najvećim kalendarskim praznikom i slavili su ga tri dana. Božić je uvek bio neradan dan, ali, verovalo se, da neke poslove valja baš na Božić započeti, da bi domaćinstvo bilo uspešno tokom cele godine.

Etnolog Mile Nedeljković piše o Božiću: „Jedan od najlepših božićnih običaja je mirboženje s težnjom da se održi mir, spreči omraza i prekine zavada među ljudima, pa su se pri susretu ljudi pozdravljali sa: Mir božji, Hristos se rodi! I pri tom se rukovali i ljubili. Srbi u okolini Skadra na Božiji dan išli su od kuće do kuće i mirobožali, koristeći običaj da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire. Jer, ovo je dan opšteg mirenja i praštanja”.

Tokom proslave Božića ratovi su se prekidali milosrđem koje pripisuje hrišćanstvo. Božićem se zaklinje. Ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!”

Česnica

Česnica je obredni kolač koji se pravi prvog dana Božića pre izlaska sunca, od belog brašna, sa vodom i mašću. Sam naziv potiče od reči „čest", „deo", „sreća", jer se lomila na delove, prema broju ukućana. Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista kada su ga pastiri darovali a postoji verovanje i da predstavlja dobar rod useva. Česnica se okreće, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po verovanju, imaće sreće tokom cele tekuće godine.

Pošto za Božić prestaje veliki post, pažnja se posvećivala i prazničnoj trpezi. Božićni post ustanovljen je kao četrdesetodnevni post na saboru 1166. godine i predstavlja pripremu za veliki praznik Hristovog rođenja. Post ima za cilj pročišćenje tela i duha, uzdržavanjem od telesnih i misaonih iskušenja i sagrešenja.

Na domaćinskom stolu, za Božić, služi se pečenica, suvo voće, česnica, domaća supa, a danas, uz navedeno, i sarma, rolovana teletina, razne vrste salata, i naravno torta.

Položajnik

Osoba koja je svake godine ujutro, na prvi dan Božića, prva ulazila u kuću domaćina zove se položajnik. Ta uloga se najčešće poveravala odraslom muškarcu ili muškom detetu. On je dolazio u kuću s namerom da donese sreću, napredak i zdravlje porodici. Položajnik je sa sobom nosio kolač, rakiju, novac za badnjak i pšenicu koju je prosipao po kući. U kuću domaćina ulazio je desnom nogom, prilazio ognjištu i ostavljao novac.

U vreme božićnih praznika, osim položajnika, domaćinstva su primala i grupe mladića koje su nazivali koledari. Oni su, posebno maskirani, išli od kuće do kuće, pevali pesme za napredak, zdravlje i sreću.

Drugi dan Božića provodi se u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama se služi Liturgija zahvalnosti (akatist) Bogorodici. Na ovaj dan obilaze se prijatelji, komšije i primaju gosti u kuću. Treći dan je Stevanjdan koji je prva krsna slava po Božiću i u novoj godini i slavi se 9. januara. Na Stevanjdan se iznose ostaci badnjaka iz kuće.

Šta valja raditi na Božić

• Sve što vam je zadavalo muke tokom godine u božićno jutro trebalo bi raditi
• Vodom u kojoj je opran sud za mešenje česnice zalivaju se voćke da bi bolje rodile
• Nekada je značajnu ulogu u božićnim običajima imala božićna sveća. Neke porodice palile su je već na Badnje veče ili obavezno u vreme ručka prvog dana Božića.
• Ako na Božić padne kiša, veruje se da će uroditi sve što se okopa motikom
• Ko se tokom godine sa nekim posvađao, na Badnji dan sa njim treba da se izmiri
• Za Badnju večeru treba pripremati neparan broj jela
• Tog dana valja posaditi neku biljku jer se veruje da će se sigurno primiti
• Od Božića do Svetog Stefana ne valja da se kuća čisti

Božić po julijanskom kalendaru, pored Srbije, proslavljaju i Belorusija, Egipat, Etiopija, Gruzija, Kazahstan, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Ukrajina i Rusija.