Festival koji menja svet: 3 dana nauke na “Tesla festu” u Novom Sadu

Tehnološke pronalaske, inovacije i projekte svake godine u Novom Sadu izloži oko 500 pronalazača, mladih talenata, studenata, škola, instituta i firmi iz zemlje i inostranstva. “Tesla fest” se tradicionalno održava od 12. do 15. oktobra u SPENS-u.

Festival ne počinje slučajno 12. oktobra. Tog dana, 1887. godine Nikola Tesla je prijavio polifazni elektromagnetni motor i prenos električne snage kao patente, što je bio revolucionarni začetak naizmenične struje.

U znak zahvalnosti na zadužbini koju je ovaj nenadmašeni genije ostavio čovečanstvu, 12. oktobar je od strane Saveza pronalazača Vojvodine proglašen Danom Nikole Tesle i Svetskim danom pronalazača.

“Tesla fest” je osnovao upravo ovaj Savez kao naučni skup sa ciljem promocije i afirmacije intelektualne svojine, inovacija, pronalazaštva i korišćenja patentnih informacija u tehnološkom razvoju, alternativnih izvora energije, energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, itd.

Festival je podržan od strane Svetske organizacije za intelektualnu svojinu WIPO i Međunarodne federacije inventorskih udruženja (IFIA) čije se specijalne nagrade dodeljuju za najuspešnije inovacije. Manifestaciju podržava i Zavod za intelektualnu svojinu Srbije, a glavni pokrovitelji su Vlada Srbije, Vlada AP Vojvodine i Grad Novi Sad.

Stvaralaštvo u čast Nikole Tesle

“Tesla fest” obiluje izložbama, tribinama, takmičenjima, prezentacijama, demonstarcijama i predavanjima. Na izložbama se mogu videti inovacije i pronalasci, a organizuju se i izložbe industrijskog dizajna, žigova, oznaka geografskih porekla i robnih marki. Deo manifestacije je i izložba stvaralaštva na temu lika i dela Nikole Tesle, pa se mogu videti i karikature, slike, vajarska dela i knjige o naučniku.

Poseban poklon posetiocima je izložba kazandžije iz Novog Sada Milana T. Jovanovića, čiji se patent - kazan za pečenje rakije, vodio u Jugoslaviji i u Srbiji kao patent sa numeričkim brojem 1.

Obavezni deo programa je Međunarodna konferencija o inovacijama i intelektualnoj svojini, gde domaći i međunarodni stručnjaci iznose iskustva u primeni patenata i predlažu kako da se unapredi pronalazaštvo.

Za vreme manifestacije otvorena je Kancelarija Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije gde se mnogi privrednici, pronalazači i zainteresovani posetioci mogu edukovati u pogledu zaštite i ostvarivanja prava intelektualne svojine.

U okviru “Tesla festa” održava se i smotra tehničkog stvaralaštva „Inovacioni potencijali mladih“, na kojoj mladi pronalazači, učenici, studenti, programeri i istraživači imaju šansu da pokažu svoje umeće.

Ulaz je besplatan, a posetioci mogu da vide razne zanimljivosti poput makete grada koji se pokreće preko struje iz solarnog panela, bicikla na solarni pogon, robotske ruke, ultrazvučnog merača visine, drona sa pokretnom rukom i 3D štampača, raznih programerskih aplikacija, mašine za sortiranje lešnika…

Nagrade za istaknute pronalazače

Glavna nagrada “Tesla festa” je za najbolji pronalazak, i nju dodeljuje Svetska organizacija za intelektualnu svojinu. Osim ove, međunarodni žiri dodeljuje najuspešnijim učesnicima zlatne, srebrne i bronzane plakete sa likom Nikole Tesle i Grand Prix “Tesla festa”. Mladi talenti dobijaju medalje i diplome.

Nagrade za najbolji pronalazak na festivalu dobijali su različiti patenti: prečistač vazduha Igora Karafilovskog, novi multifunkcionalni biomaterijali za primenu u medicini - Tehnološkog metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, žica za grilovano meso i povrće Samira Kalića, stalno isušivi malter Petra Vukova, optički navođen automobil studenta-pronalazača Stefana Vukanovića.

Podatak Saveza pronalazača je da se godišnje prijavi 200 patenata/izuma, a da se registruje tek 30 do 40. To je mnogostruko manje nego pre 50 godina. Većina inovacija je posvećena energetici, zaštiti životne sredine i obnovljivim izvorima energije, te proizvodnji hrane.

Novi Sad i Nikola Tesla

Novi Sad je Nikolu Teslu još za njegova života 1936. proglasio za svog počasnog građanina. Godinu dana ranije u ovom gradu pokrenut je radio-časopis Tesla. Njegovo ime nosi jedna od ulica Novog Sada, osnovna škola, jedan od studentskih domova i mesna zajednica.

Tesla je imao dosta kontakata sa Novosađanima koji su studirali u Gracu, Pragu i Budimpešti. Bio je veliki prijatelj sa Jovanom Jovanovićem Zmajem i Lazom Kostićem.

Genije koji je noć pretvorio u dan

Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. u Smiljanu, mestu koje je pripadalo tadašnjem Austrijskom carstvu. Studirao je elektrotehniku u Gracu i Pragu. Godine 1884. otišao je u Sjedinjene Američke Države gde je kratko sarađivao sa Tomasom Edisonom. Za 60 godina profesionalne karijere, koliko je živeo u Americi, ovaj briljantni pronalazač, naučnik i inženjer ostavio je iza sebe više od 700 pronalazaka. Najpoznatiji je po otkriću naizmenične struje, ali njegov rad je takođe doprineo napretku na polju bežične komunikacije, lasera, x-zraka, radara, rasvete, robotike, itd. 

Iako je stvorio toliko toga, on se osećao kao poražen čovek. U jednom od retkih intervjua koje je dao, rekao je da ipak nije ostvorio ono što je najviše želeo - da osvetli čitavu Zemlju. Govorio je da je u njoj dovoljno elektriciteta da postane drugo Sunce, ali da ljudski rod nije sazreo za nešto tako veliko i dobro.

Veliki ekolog koji nije radio zbog novaca

Tesla je bio veoma zabrinut zbog činjenice da ljudi prebrzo troše prirodna bogatstva planete i želeo je da se uveri da koristimo obnovljive resurse. Zato je istraživao načine da proširi prirodnu energiju na zemlji i nebu. Stvorio je veštačko osvetljenje u svojoj laboratoriji i ispitivao moguće razlike električne energije na zemlji i visokim objektima.

Još davne 1909. predvideo je pametne telefone, kada je razvijao ideju o malom uređaju koji bi primao telegrame i šifrovane poruke. Zato je projektovao prvi prenosni toranj i podigao ga na Long Ajlendu u Njujorku sa ciljem uspostavljanja bežične veze preko Atlantskog okeana.

Sve što je radio bilo je za dobro čovečanstva. Novac ga nije zanimao i zato ga nikada nije imao dovoljno da uradi ono što je želeo. Bio je sposoban da čita knjige i istovremeno ih upamti, pa je imao pravu biblioteku u glavi i zato gotovo nikada nije crtao svoje projekte, već ih je radio prema slikama u glavi. Retko je spavao i tvrdio je da mu je potrebno samo dva sata sna.

Umro je 7. januara 1943. godine u Njujorku, ali pronalasci koje je za sobom ostavio žive i oblikuju naš svet i danas.